Na repertoare niških bioskopa došao je jedan od najlepših novih domaćih filmova, prema mišljenju brojnih kritičara – „Hajduk u Beogradu”. Ovo ostvarenje, možemo da zaključimo, istovremeno se oslanja na nostalgiju ali i autentičnost i emotivnu pripovedačku nit. Sve to zajedno stvara snažan utisak koji nadmašuje granice tinejdžerske priče i šalje gledaocima mnogo jasniju poruku. Publika je imala prilike da u petak, 14. novembra nakon projekcije filma u bioskopu Cine Grand, upozna neke od glavnih glumaca i reditelja Milana Todorovića i s njima podeli svoje utiske.
Podsetimo, film „Hajduk u Beogradu” adaptacija je istoimene knjige Gradimira Stojkovića iz 1985. godine, kada se radnja i dešava. Kroz film pratimo četrnaestogodišnjeg Gligorija Pecikozu Hajduka i jedan od tada najtežih perioda njegovog života - preseljenje iz njegovog rodnog sela u Beograd. Hajduk je jako bistar dečak, dobro se snalazi u školi, ali ga kroz celu radnju muče teme prijateljstva i ljubavi.
Hajduk pokušava da izbalansira održavanje odnosa s njegovim najboljim prijateljem iz sela, i novih prijateljstava i simpatija iz novog razreda. Pored toga što mu nedostaje život na selu i drugarstva koje je imao, Hajduk se polako prilagođava beogradskom životu, i iz scene u scenu stiče sve više prijatelja.
Foto: SDL redakcija/ Jovan Manojlović
Kroz celu radnju prate ga nezgode, kao što su bežanje sa časova, nesuglasice sa nastavnicima i ljubavni problemi. Pravi zaplet filma stiže kada celo odeljenje ode na ekskurziju. Hajduk se nalazi između dve vatre – dve drugarice iz odeljenja koje su zaljubljene u njega. Obe su mu slične na svoj način – jedna je divna osoba i ne plaši se da brani Hajduka kada upadne u nevolje, dok je druga posvećena školi i jako akademski nadarena.
Iako jedna od njih pokušava da ga obmane, kao osvetu za to što se ona nije svidela njemu u istoj meri, Hajduk ipak nalazi pravi put do svoje prve prave dečačke ljubavi. Ovaj ljubavni trougao gradi se od samog početka filma – prvo upoznajemo jednu pa drugu devojčicu, međutim Hajdukove oči nam od početka odaju u koju je zaljubljen.
Ovaj film kruniše jedan pravi srećan kraj – Hajduk je prijatelj sa svom decom iz odeljenja i hoda ruku pod ruku uz svoju devojku. Iako nije u najboljim odnosima sa svojim prijateljima iz sela, on shvata da je ovo novo poglavlje života iz koga ne može da pobegne, da je promena neizbežna i da je poenta da se prepusti i pokuša da od života uzme sve ono najbolje.
Film verodostojno prati radnju knjige, uz neizbežne promene koje radnji samo doprinose. Todor Jovanović, koji tumači ulogu Hajduka, neverovatno dobro prenosi sve emocije koje neko oseća nakon velike životne promene. Čak je i sama estetika osamdesetih godina pouzdano prenesena na veliko platno – za snimanje su birani delovi Beograda koji su najviše zaostali u tom vremenu; odeća, frizure, šminka i nakit kao da su preslikani sa kućnih filmova i fotografija svih onih koji su zabeležili svoj život u tom dobu.
Foto: SDL redakcija/ Jovan Manojlović
„Hajduk u Beogradu” je ultimativni feel good film i sugurno jedan od klasika koje ćemo gledati kad smo tužni, bolesni, koje ćemo puštati deci ili iznova i iznova gledati s porodicom. Hajduk radi na svojim prijateljstvima, ne posustaje ni u čemu i trudi se da iz svake situacije izvuče ono najbolje – a sve su to poruke koje nam film šalje i kojima treba da se vodimo kroz život.
Hajduk može biti svako od nas, a mladim ljudima on pokazuje kako se izboriti sa promenom, koja je, priznaćemo, sastavni deo života svakog tinejdžera.
Kako je „Hajduk u Beogradu”, iz Beograda došao na platno niškog bioskopa Cine Grand, tako je zauzeo srca mnogobrojne publike.
O autoru
