Publika je sinoć bila u prilici da pogleda film Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje”, zatim film „Da li ste videli ovu ženu?” u režiji Matije Gluščevića i Dušana Zorića, kao i film „Manja” režisera Nikole Končarevića. Glumica Tanja Pjevac izabrana je za glumicu večeri od strane publike za ulogu u filmu Manja, gde glumi majku devetnaestogodišnjakinje Manje sa kojom se iz Zemuna seli u Novi Sad nakon razvoda ne bi li započela novi život. Nasmejana i srdačna glumica priznala je da je na početku mislila da ova uloga nije za nju. 

Danas je s početkom od 12 časova održana druga konferencija za medije Festivala glumačkog ostvarenja Filmski susreti. Konferenciji su prisustvovali predstavnici dve sinoćne projekcije, članovi dela ekipe Usta puna zemlje koju čine Miljan Gogić, direktor filma, i glumci Lazar Jovanov, Andrija Kovać i Marko Topalovački, i glumice filma Manja — Tanja Pjevac i Sanja RistićNažalost, stvaralačka ekipa sinoć prikazanog filma Da li ste videli ovu ženu? nije prisustvovala festivalu.

Konferenciju je i danas vodio Dejan Dabić, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra i selektor festivala, koji započeo razgovor sa ekipom filma najpre izjavivši svoje iskreno žaljenje za preminulim rediteljem Purišom Đorđevćem. Đorđević je, kako selektor ističe, bio veliki kao reditelj čija je uloga bila značajna I u dokumentarnom i u igranom filmu, ali i kao čovek. Puriša Đorđević preminuo je u 98. godini života, a poslednja dva meseca posvetio je stvaranju filma Usta puna zemlje. Dejan Dabić je pre svega pitao direktora filma Miljana Gogića kako je tekao čitav proces stvaranja i rada na ovom filmu.

Puriša je film pokušavao da snimi godinama, govori Gogić, ali ne zna zašto se to ranije nije desilo, sve do trenutka dok ih Ljubiša Ristić nije sve okupio da učestvuju u pravljenju ovog filma. Direktor filma navodi da učešće na ovom filmu smatra privilegiom, i da je siguran da su svi koji je trebalo da budu tu zaista na kraju I bili, niko ne fali. Kao anegdotu sa snimanja Miljan Gogić je prepričao jedan trenutak.

Kada sam ga pitao: ,,Gospodine Puriša, kako ste?’’, on je odgovorio: ,,Izvinite, meni je malo neprijatno, ali ja sam odlično’’. Eto, to je jedan opis njegove ličnosti i njegovog duha i stanja tokom snimanja filma, kazao je on. 

Miljan Gogić takođe navodi da je reditelj uvek bio tu, bez obzira na svoje zdravstveno stanje, uvek spreman da sa ekipom obilazi lokacije i bude na snimanju filma, ne znajući da će u nekom trenutku da se ugasi, a da su oni svi pokušavali da ga štede što on nikako nije dozvoljavao. tako je jednog dana u toku snimanja doneo i potvrdu od lekara da je u dobrom zdravstvenom stanju i da može prisustvovati snimanju.

Puriša je, kako njegovi saradnici govore, pred sobom uvek imao viziju kadra. Video je film pre filma. 

On nije imao predstavu o vremenu, nije imao predstavu o tajmingu koliko film treba da traje. On je jednostavno imao ideju da snimi film bez obzira koliko on trajao, govori Miljan Gogić i dalje navodi da su zato svi došli na ideju da ono što im je bilo jedinstveno u toku snimanja filma predstave publici kroz omaž na početku i na kraju filma, kako bi publika što bliže i slikovitije mogla da zamisli sam proces stvaranja.

Glumac Lazar Jovanov smatra da je roman Usta puna zemlje jedan od najbitnijih romana sa ovih prostora i da je sama ekranizacija ovog romana netipična po svojoj estetici.

Ceo film je praktično u pokretu, slici, prizorima, na neki način predstavlja analogiju njegovog viđenja sveta, rekao je Jovanov

On objašnjava da je uloga samog Puriše u filmu uloga prologa i da je tu kako bi gledaoce uveo u priču.

Ovim filmom je predstavljena slika fašizma i mase. Gnev prema sebi iskazn je putem gneva prema drugom čoveku. Svi oni svoju svrhu vide u gonjenju glavnog lika, a kada se on ubije više ne poznaju poentu svog življenja. Film je, objašnjava Lazar, nelinearne dramaturgije koja omogućava gledaocu da sam formira svoju sliku.

Glumac Andrija Kovač, rekao je da nije imao viziju toga kako će film na kraju da izgleda, ali je verovao i radio. Na pitanje Studentskog dnevnog lista o tome šta glumci misle o reakciji publike i jesu li se u nekom trenutku zabrinuli, s obzirom na to da je film takav da je sinoć itekako izazvao dve potpuno različite reakcije publike (fascinaciju, ali i oštru osudu i nezadovoljstvo jer se uopšte prikazuje na festivalu), Lazar Jovanov je odgovorio:

Ja mislim da tim ljudima treba prići, možda bi bilo bolje razgovarati baš sa tim ljudima koji nisu doživeli film, mislim da nam to nedostaje, jer onda u perspektivi ćemo uvek imati distance, a nama je cilj da dopremo do što više ljudi. Ovo je ipak poruka koja nas se tiče, svakog čoveka, samo je pitanje jezika komunikacije, odgovara Kovač. 

Selektor organizacije je takođe želeo da odgovori na ovo pitanje:

Ja sam kao selektor programa uradio jednu ubitačnu stvar, pa sam vezao dva izrazita alternativna filma jedan za drugim i to sam namerno uradio. Purišin film i „Da li ste videli ovu ženu?” jedni su od originalnijih filmova, ne samo domaćih nego i filmova u regionu. Mnogo je gledalaca koji jednostavno nemaju naoružanje za ovaj filmski front, jer morate dobro da poznajete jezik filma da biste mogli da gledate nenarativne filmove, kazao je on. 

Direktor filma Miljan je pak rekao da misli da je ovaj film baš festivalski, a da su ukusi različiti. Kako je objasnio, ono što se prezentuje u medijima i ta brzina sadašnjeg sveta nas dovodi do toga da gledamo sve instant i brzo, a da niko ne želi da koristi deset ili dvadest posto svoga mozga više da proba da shvati. 

Da ne govorimo o tome da je malo ljudi uopšte čitalo delo. To delo je vrlo zahtevno snimiti, književno je genijalno ali ga je teško snimiti, dodao je on.

S obzirom da je pitanje naše redakcije bilo poslednje postavljeno ekipi, selektor je izlaganje zavšio citiranjem pesme Bore Đorđevića: Ako si glup, a predstava teška, nemoj da priznaš, nije tvoja greška, kad si već platio kaži da si shvatio.

Nakon ekipe filma Usta puna zemlje, Dejanu Dabiću su se pridružile glumice Tanja Pjevac i Sanja Ristić. Glumica Tanja Pjevac izabrana je za glumicu večeri od strane publike, a u filmu tumači Manjinu maju Snežanu. Glumica je otkrila da je na početku mislila da ova uloga nije za nju, ali da je kasnije uživla u radu sa ekipom, sa kojom su se, kaže, zajedno trudili da sve bude motivisano, a da ne bude viška, kako bi se dobila prava slika bez preterivanja. Oni su, objašnjava glumica, zajedno smislili razlog preseljenja u Novi Sad kao i čitavu priču oko razvoda.

Glumica navodi da ova priča opisuje odnos disfunkionalne porodice sa kojim su se svi nekada susreli  svaka parodica ima svoju muku. Ona uviđa sličnosti između Niša i Novog Sada i veruje da je prikaz urbanizacije u filmu dosta uticao na sinoćne pozitivne reakcije publike i poistovećenje sa likovima.

Novi Sad u ovom filmu nije samo grad. Novi Sad je lik u ovom filmu, objasnila je sve vreme nasmejana glumica.

Publika će večeras, treće večeri festivala, imati priliku da odgleda filmove: Svilen konac u režiji Damira Romanovog i film Sveta Petka – krst u pustinji, adaptaciju romana Petkana književnice Ljiljane Habjanović Đurović, u režiji Hadži Aleksandra Đurovića.