A. Dž. Finova „Žena na prozoru”, bestseler iz 2018. godine, predstavlja intrigantan psihološki triler koji spaja napetost sa dubokim poniranjem u ljudsku psihu. Roman ima veliku moć da natera čoveka koji ga čita da preispita samog sebe, pa i stvarnost koja ga okružuje. „Žena na prozoru”, vešto se poigravajući sa percepcijama stvarnosti i jave, zamagljuje granice između iluzije i istine na način koji je privlačan čitaocima.
Radnja se vrti oko Ane Foks, agorafobičnog dečjeg psihologa čiji je život razbijen traumatičnim događajem. Zarobljena u sopstvenoj kući, Ana provodi dane neumorno gledajući kroz prozor, a jedinu utehu pronalazi u vinu i starim crno-belim filmovima. Njen svet je klaustrofobični kavez koji je sama napravila, samonametnuti zatvor izgrađen od straha i tuge. Dok Ana svoje dane provodi u kući, preko puta nje se useljava porodica Rael koju čine Džejn, njen muž Alister, kao i njihov šestnaestogodišnji sin Itan. Ana prvo upoznaje Itana, pa zatim i Džejn s kojom je provela jedno veče pijući vino i razgovarajući o svojim životima. Međutim, ono što je naizgled bio početak jednog divnog prijateljstva se naglo pretvara u nešto misteriozno i zlobno.
Ana svedoči nečemu uznemirujućem, potencijalnom ubistvu koje je Alister počinio nad Džejn. Upravo to pokreće lanac događaja koji se uvijaju u vrtlog neizvesnosti. Postavlja se pitanje - da li je ono što je Ana videla stvarno ili se njen um, zamagljen alkoholom i traumom, poigrava sa njom? Narativ je poprilično domišljato i vešto osmišljen, odvija se kroz Aninu nepouzdanu perspektivu što predstavlja, slobodno se može reći, majstorski potez koji čitaoca stalno drži na ivici.
Finov stil pisanja je oštar, a sačinjen je od kratkih, prodornih rečenica koje odražavaju Anine fragmentirane misli, stvarajući opipljiv osećaj nelagode. Atmosfera, puna paranoje i izolacije koja podseća na klasične holivudske trilere poput Hičkokovog Prozora u dvorištu odnosi se na namerni omaž koji pojačava teme izmanipulisane percepcije. Ono što je specifično kod ovako ograđene atmosfere jeste čitalac koji skoro pa da može osetiti zarobljenost u Aninoj glavi pored nje same, doživljavajući njene strepnje iz prve ruke.
Ana Foks je, kako se može i pretpostaviti, glavni lik romana, neosporno srce priče, duboko upečatljiv lik. Njena borba sa agorafobijom i dugotrajnom traumom prikazani su sa izuzetnom psihološkom dubinom. Njeni očajnički pokušaji da pronađe normalnost u svetu koji ju je odbacio su srceparajući i veoma povezani. Međutim, sporednim likovima, iako su funkcionalni, nedostaje ista dubina i složenost, ostavljajući neke narativne praznine koje su izgledale pomalo šuplje.
Žena u prozoru je više od trilera. To je duboko istraživanje tuge, gubitka i podmukle moći traume da iskrivi percepciju stvarnosti. Fin postavlja kritična pitanja: Koliko možemo da verujemo sopstvenom umu? Gde povlačimo granicu između onoga što vidimo i onoga u šta verujemo? Roman takođe ulazi u voajersku prirodu modernog društva gde se privatnost sve više oseća kao luksuz. Anin pogled u prozor postaje metafora njene unutrašnje borbe, očajnički pokušaj da razume sebe posmatrajući druge.
Dodavanje još jednog sloja intrige je kontroverza vezana isključivo za A. Dž. Fina. Autor, za koji je otkriveno da mu je pravo ime Den Malori, bio je primoran da se suoči sa mnogobrojnim kritikama zbog dodavanja određenih aspekata u svojoj biografiji. Iako to ne umanjuje književne zasluge romana, to neosporno dodaje fascinantnu, etički upitnu dimenziju narativu.
Žena na prozoru je moćan i uznemirujući psihološki triler. Dok koristi poznate žanrovske trope, Fin im ubrizgava svežu energiju. Na roman se posmatra kao na majstorsko istraživanje ljudskog stanja i uma, ostavljajući čitaoce da preispituju sopstvenu percepciju dugo nakon što okrenu poslednju stranicu.
O autoru
