U utorak, 2. jula, na Letnjoj pozornici održana je premijera opere „Didona i Enej”, koja je rađena u režiji Studentskog kulturnog centra. Iako ovog dana vreme nije bilo na njihovoj strani, ništa nije moglo da spreči gledaoce da uživaju u ovoj tragičnoj ljubavnoj priči u tri čina. Nju su u glavnim ulogama verno doneli sopran Katarina Mihailović, u ulozi Didone, bariton Marko Milisavljević, u ulozi Eneja, sopran Marijana Đuknić, u ulozi Belinde, i ostali, a sve to uz pratnju Akademskog hora Studentskog kulturnog centra.
Iako se nekoliko sati pre početka opere uveliko raspravljalo o tome da li će biti održana pod oblačnim nebom grada, premijernom prikazivanju ništa nije moglo da stane na put. Sa prvim notama Akademskog hora, na scenu su stupile Didona i njena sestra Belinda. Kako se ova opera odvija u tri čina, prvi čin prikazuje neutešnu Didonu.
Ova kartaginska kraljica i pored sve moći koju poseduje duboko u sebi nosi oluju koja postaje sve jača. Kako bi joj pomogla, sestra Belinda joj govori da će svoj mir pronaći u ljubavi. Iako možda po samom tekstu nisu svi mogli da zaključe o čemu ustvari Katarina peva, melanholična muzika i tužna nota u njenom glasu bile su sasvim dovoljne da se oseti sva patnja koju Didona nosi u sebi.
Opera je pisana po uzoru na Vergilijevu Eneidu gde je četvrta knjiga posvećena samo ljubavi Didone i Eneja. Naime, po originalnom epu, kada Enej stigne na dvor, Didona biva hladna i rezervisana, s obzirom na to da je on trojanski ratnik, ali Venera, boginja ljubavi, ima lukav plan da zaljubi Didonu u Eneja. U skladu sa tim, Belinda, čiju ulogu tumači Marijana Đuknić, predlaže da se uda za Eneja koji je u nju zaljubljen.
U jednom trenutku na sceni se nalaze Didona, Belinda i Druga žena, Didonina pomoćnica, gde note postaju malo življe i nastaje skladna melodija njihovih glasova, nakon čega Druga žena, koju tumači Marija Miletić, govori o njihovoj ljubavi kao o sudbini. U međuvremenu, Enej, kog tumači bariton Marko Milisavljević, uspeva da odobrovolji kraljicu i natera je da pristane na brak. Njegova uloga bila je jedina zapažena muška uloga i kao takvu je i opravdao na najbolji mogući način, ostavivši sve pod utiskom njegovog izuzetno moćnog glasa.
Ilustracija; Foto: SDL redakcija/ Jana Stanojević
Drugi čin počinje sa ozloglašenom Čarobnicom koju tumači sopran Aleksandra Ristić. Pored nje na sceni nalaze se još dve veštice. Njih tumače soprani Sofija Lazić i Anđela Nedeljković. Dominantno je vladao glas Čarobnice koja duboko u svojoj pećini smišlja plan kako da razori Kartaginu, ali i uništi kraljicu Didonu.
Ono što posebno ostavlja bez daha u celom drugom činu jeste kompletna scenografija. Dok su u prvom dominirale plava i bela boja u sklopu sa čak i brzim, ali tužnim tonovima, u drugom činu tamnocrvena i plava sa izmagllicom daju utisak moći i samog razaranja.
Čarobnica poziva svoje dve veštice da bace čini kako bi izazvale oluju, a onda bi se Didona i Enej vratili u dvorac. Po epu Eneida, Merkur je onaj koji upravlja svim Enejevim putovanjima. Kako je on krenuo da na tlu Italije stvori svoj novi dom, s obzirom na pad Troje koji je proterao njega, njegovog oca i sina po volji svih bogova, bio je potreban čak i najmanji znak da se Enej vrati svojim putovanjima.
Kostimi koje su nosile Sofija i Anđela, u sceni bacanja čini, dodatno pojačavaju utisak koji se stiče.
U trećem činu pojavljuje se Mornar kog tumači tenor Damjan Mišić, čiji je nastup bio najkraći, ali veoma upečatljiv. Njegova pesma označava odlazak i nastavak putovanja, koje će se sasvim sigurno sada desiti. Nakon njega na binu ponovo izlazi Aleksandra u ulozi Čarobnice koja nastvalja da priča o svojim planovima i kako će uništiti Eneja kad se otisne na put.
Kada se na sceni ponovo nađu Didona i Enej, ona već shvata kakva je sudbina čeka. Iako ne želi da poveruje u nju, izvesno je da će Enej nastaviti svoje putovanje.
Ilustracija; Foto: SDL redakcija/ Jana Stanojević
Dok tužna sedi u sestrinom naručju i oplakuje odlazak svog voljenog, ona shvata da to neće preživeti. Duh, koga tumači Jelena Todorović, ulazi sa buketom ruža. Scena koja šalje trnce niz leđa i pored pregršt nota najtiša je scena u ovoj operi. U Belindinom zagrljaju, Didona umire od slomljenog srca. Hor zatim posipa po njoj ruže. Kako u originalnoj verziji kažu: Posipaju ruže po njenom grobu, meke i nežne kao njeno srce.
Pored izvrsne glume, ali i glasa, kostimografija je takođe privukla veliku pažnju. Raskošne haljine i kostimi koje su glumci nosili rađeni su tako da je svakom i najsitnijem detalju posvećena velika pažnja. Takođe, kiša koja nije stala od samog početka pa sve do kraja opere, nekako se po završetku činila kao jedan detalj, takoreći neplaćeni glumac koji je utisak o ovoj operi mogao samo da pojača.
Tragična ljubav Didone i Eneja, što se gledalaca premijere tiče, završena je zagrljajem operske postave koji su očigledno bili i više nego ponosni na ono što su pre samo par minuta izveli.
O autoru
