U pogrešnom sistemu vrednosti, diskutabilnom krugu društva, lako je skrenuti sa „pravog puta”. Ilegalne supstance, bolesti zavisnosti, odvikavanje od istih, kao i brojni propratni problemi u tom procesu, tema su mnogih filmova, serija, knjiga, kako bi se probudila empatija, razumevanje, ali i podigla svest. Jedan od takvih filmova je i „Kristijana F.”, drugačije poznat kao „Mi deca sa stanice Zoo”. Film je rađen po motivima istoimenog autobiografskog romana nemačke kompozitorke, književnice i muzičarke Kristijane Felšerinove. Ovo delo važi za jedno od onih koje sa sobom nosi određenu težinu i napetost u skoro svakoj sceni. Bez obzira na zabavu i ushićenje koje može doći zajedno sa početnim fazama zavisnosti, ono vodi ka teškom životnom putu.
Nemački film koji je prvi put prikazan 1981. godine govori o teškoj situaciji u gradu Berlinu koja je dovela do toga da čak i deca koriste nedozvoljene supstance, što je dovelo do mnogo žrtvi. Baziran na istinitim događajima, Kristijana F. prikazuje trinaestogodišnju devojčicu po imenu Kristijana koja blagovremeno postaje zavisnik od heroina. Ona živi sa majkom i mlađom sestrom u malom stanu na periferiji zapadnog Berlina. Sa drugaricom odlazi u novu diskoteku u centru grada, Sound, i tamo upoznaje Detlefa, dečka koji konzumira razne supstance. Od te večeri, Kristijana, ne znajući ishod svog nemarnog ponašanja, uzima različite vrste opojnih supstanci i menja svoje ponašanje iz korena.
Prestaje da odlazi kući, ide u školu, već sada, kao potpuni zavisnik heroina. Svoje vreme provodi na stanici Zoo, mestu poznatom po prostituciji i prodavanju droga. Kako bi finansijski mogla da izdržava svoju zavisnost, ugleda se na Detlefa i počinje da se bavi prostitucijom. Međutim, nakon što ju je majka pronašla onesvećenu na podu kupatila, ona rešava da preokrene svoj život i vrati se na pravi put.
Kristijana, sada ubeđena da zavisnost nije strašna, vratila se starim navikama. U međuvremenu, svi oko nje umiru — njeni drugari, poznanici, sestra. Bez ikakve nade za bolje sutra, ona odlučuje da svoj život okonča kao i njeni prijatelji. U tome ne uspeva, a to se prikazuje naglim prekidom scene. Već u sledećem kadru, Kristijana, sada kao narator, govori kako se vremenom oporavila, a kako je ostatak njenog društva i dalje u borbi sa zavisnošću.
Kristijana F. otkriva tužnu stranu ljudskog života, pustoš i nestašicu ljudskosti koja je posledica korišćenja ilegalnih supstanci. Neprestana nada da će Kristijana jednom prestati da konzumira te supstance i početi da živi zdravim životom je nešto što se nestrpljivo očekuje kada je u pitanju gledanje ovog filma. Stanovništvo je ono koje gradi jednu državu, održava je dobrom, korisnom i zdravom, a to je ono što ovaj film zapravo i pokazuje. Sistem vrednosti jednog društva je u ovom delu doveden u pitanje, a surova istina jeste je ta da mnogi mogu na lak način da pokleknu mnogim zavisnostima.
Film ima jednu očiglednu ulogu, a to je da on predstavlja putokaz današnjim generacijama, a sve u cilju edukacije mladih. Kristijana F. je tu da pokaže surovu i tamnu realnost sveta zavisnosti i da iluzije koje prema njemu postoje odgoni.
O autoru
