Od biblioteka do bioskopa, put romana do velikog platna postao je nezaobilazan deo savremene pop kulture – ali kome danas pripada publika: piscu ili reditelju? U savremenom medijskom pejzažu granice između umetničkih formi sve su neodređenije. Knjige se sve češće sele na filmsko platno, a bioskopske premijere zasnovane na književnim delima redovno se nalaze na repertoarima. Ovaj trend otvara važno pitanje – da li su ekranizacije doprinele popularnosti filma, ili je, pak, film zaslužan za ponovno buđenje interesovanja za knjige?
Ekranizacije romana nisu novost. Još od ranih početaka filmske industrije u Americi, Zlatnog doba Holivuda romani su postajali inspiracija za scenariste i reditelje. Krimi romani, trileri, misterije postajali su sve popularniji kod čitalaca upravo zbog masovnog oživljavanja stranica iz romana, dok su likovi dobijali svoj fizički lik na platnu. Poslednjih decenija ova pojava je postala sve učestalija - ne samo da se romani pretvaraju u filmove, već se o tome vodi gotovo paralelna kampanja: knjiga, film, serija, franšiza, društvene mreže. Roman kao izvorni materijal postaje deo šire kulturne proizvodnje.
Primeri poput Hari Potera, Igre prestola ili Gospodara prstenova jasno pokazuju kako film može da proširi domet romana i predstavi ga publici koja možda nikada ne bi uzela knjigu u ruke. U tom smislu, film deluje kao marketinški alat – uvodi gledaoce u svet romana, podstiče interesovanje za originalni tekst i često dovodi do porasta prodaje knjiga. Ipak, nije uvek tako jednostavno. Postoje i primeri kada film zaseni roman – do te mere da šira publika ni ne zna da je film inspirisana književnim delom. Knjige koje stoje iza filmova kao što su Forest Gamp, Borilački klub ili Beležnica, ostaju u senci svojih ekranizacija, iako su bile uspešne i pre toga.
Film u tom slučaju postaje dominantna forma, dok roman ostaje pozadina. Takođe, ni samim piscima kasnije nije lako da opet napišu tako dobru knjigu kao delo koje ih je postavilo u sam vrh popularnosti te im je to zadavalo dosta posla. Primera radi, Mario Puzo, koji je napisao knjigu Kum i osmislio celu priču za film, nikada ranije nije pisao scenario. Posle dva osvojena Oskara hteo je da nešto više nauči o tome, pa je kupio knjigu Kako napisati scenario. U prvom poglavlju pisalo je: Proučite film Kum.
Danas je činjenica da BookTok hitovi preuzimaju svetsko tržište, dobra strana toga je da mladi počinju da se više interesuju da čitaju i kasnije dele svoja mišljenja o romanima na društvenim mrežama. Zanimljivo je i to što mlađa publika, uključujući i studente, neretko prvo pogleda film, pa tek onda posegne za knjigom. To možda deluje kao pogrešan redosled, ali u vremenu kada se pažnja meri u sekundama, svako angažovanje sa književnošću može da se posmatra kao dobitak. Najočitiji primer savremene literature i Booktok-a koji je doživeo ogromnu popularnost je roman 365 dana autorke Blanke Lipińske, poljski erotski roman koji je postao planetarno popularan tek nakon što je Netflix 2020. godine lansirao ekranizaciju.
Iako je knjiga imala značajnu čitalačku bazu u Poljskoj, film je izazvao ogroman međunarodni interes – sa preko 78 miliona pregleda u prvom mesecu prikazivanja, prema podacima Netflixa, što je odmah povuklo porast prodaje trilogije u više od 30 zemalja. Nakon toga i ostala dva nastavka prvog dela dobili su svoju ekranizaciju, tako smo dobili i trilogiju na filmskom platnu, ne samo na papiru. Sličan slučaj dogodio se sa romanom Tri metra iznad neba Federika Moće. Iako je knjiga objavljena još 1992. godine, ekranizacija iz 2010. sa Marijom Kasasom u glavnoj ulozi stavila je priču u vrh popularnosti, naročito među mladima u Španiji, Italiji i Latinskoj Americi. Film je zaradio preko 13 miliona evra u bioskopima, a roman je doživeo nekoliko reizdanja i dodatna poglavlja.
Nasuprot tome, klasici poput Gordosti i predrasude Džejn Ostin i Orkanskih visova Emili Bronte dobijali su više puta filmske i televizijske adaptacije. Ekranizacija Gordosti i predrasude iz 2005. sa Kirom Najtli postigla je značajan uspeh, zaradivši preko 120 miliona dolara širom sveta, ali i povećala interesovanje za klasike na sajtu Goodreads, gde se broj ocena i recenzija za roman utrostručio nakon prikazivanja filma. Slično se dogodilo i sa Orkanskim visovima – gde svaka nova adaptacija, posebno britanske verzije, iznova vraća roman u centar pažnje javnosti.
Film i knjiga ne moraju da se takmiče – nijedno nije važnije od drugog. Najbolje je kada se međusobno dopunjuju, jer svaki medij ima svoj način izražavanja i svoju publiku. Knjiga daje prostor da zamišljamo svetove, da uđemo u misli likova i dublje doživimo priču. Film, s druge strane, kroz slike, muziku i glumu može snažno da nas pogodi na emotivnom nivou. Kada rade zajedno, priča može da ostavi još jači utisak.
O autoru
