Film „Naša krivica” ili na španskom „Culpa Nuestra” premijerno je prikazan 16. oktobra 2025. godine u produkciji španske kompanije „Pokeepsie Films”, za platformu „Amazon Prime Video”. Režiju potpisuje Domingo Gonzalez, a u glavnim ulogama su Nikol Valas kao Noa i Gabriel Guevara u ulozi Nika. Ovo ostvarenje predstavlja završni deo trilogije nastale po romanima „Culpables” spisateljice Mercedes Ron, čiji prethodnici „Culpa Mía” i „Culpa Tuya” već imaju snažnu bazu obožavalaca širom sveta.Estetika mladalačke strasti
Već od prvih kadrova, jasno je da Culpa Nuestra ne pokušava da bude išta drugo osim vizuelno raskošne, emotivno nabijene priče namenjene publici koja je odrasla uz likove Nika i Noe. Kamera je meka, boje tople, svetlo romantično, svaka scena deluje kao kadar iz muzičkog spota. Baš u toj estetici krije se i najveća snaga filma: on zna kome se obraća.
Međutim, ono što gledaoce može ostaviti pomalo praznim jeste osećaj da emocije ostaju uredne, gotovo koreografisane. Ljubav jeste intenzivna, ali neretko sirova. Kao da se film boji da pusti svoje junake da zaista izgore, da izgube kontrolu, da pokažu ranjivost. Sve je lepo, ali ponekad previše lepo, a život, znamo, retko jeste tako uglačan.
Likovi između strasti i ponavljanja
Nikol Valas i Gabriel Guevara imaju neosporivu hemiju, njihov odnos je magnet koji nosi film. Ipak, scenaristički okvir im ne daje mnogo prostora da odu dalje od već poznate dinamike: svađa – strast – pomirenje. Nedostaje slojevitost, onaj trenutak kada lik prođe kroz promenu, kada publika oseti da se nešto u njemu pomerilo.
Oseća se pokušaj da se trilogija zaokruži velikim emotivnim finalom, ali kraj više funkcioniše kao poklon fanovima nego kao istinski katarzičan završetak. To nije nužno loše, naprotiv, u vremenu kada publika traži utočište u poznatom, Culpa Nuestra nudi upravo to: siguran povratak svetu koji već volimo.
Za onog gledaoca koji je ispratio čitavu trilogiju, ovaj film može delovati kao duga poruka oproštaja, ne samo između likova, već između autora i publike. Postoji u njemu nešto sentimentalno, pomalo nostalgično, kao kada znaš da poslednji put zatvaraš korice knjige koja te je držala budnim noćima.
Ipak, ovaj film trebao je da ima više hrabrosti. Da dublje zađe u to naša krivica iz naslova, u unutrašnje sukobe, u razloge zbog kojih volimo i grešimo. Prava krivica, baš kao i prava ljubav, ne izgleda savršeno, ona boli, cepa, menja. Ovde, sve to samo zatreperi, ali ne zaboli do kraja.
Culpa Nuestra je elegantan i emocionalno prijatan završetak jedne popularne trilogije. On neće promeniti način na koji gledamo ljubavne filmove, ali će sigurno ostaviti trag kod onih koji su odrasli uz priču o Niku i Noi. To je film koji više grli nego što izaziva i možda baš zato, uprkos manama, uspeva da ostane u sećanju.
O autoru
