Film „Žena u zlatu” zasnovan je na istinitoj priči. Ovo filmsko ostvarenje govori o borbi Marije Altman da povrati umetničko delo koje su njenoj porodici ukrali nacisti u Beču, sedištu antisemitizma u Evropi. „Žena u zlatu” predstavlja biografski dramski film iz 2015. godine. Režirao ga je Sajmon Kertis, a po scenariju Aleksi Kej Kembel. Glavne uloge tumače Helen Miren, Rajan Rejnolds, Danijel Bril, Kejti Holms, Tatjana Maslani, Maks Ajrons, Čarls Dens, Elizabet Mekgovern i Džonatan Prajs.

Marija razgovara sa mladim advokatom Rendijem Šenbergom o povratku Žene u zlatu, Klimtove slike koja se smatra simbolom Beča, a koja je takođe poznata i kao Mona Liza iz Austrije. Klimt je zapravo naslikao niz zapanjujućih portreta Altmanove tetke Adele Bloh-Bauer, koja je umrla u 44. godini. U svom testamentu, zamolila je svog supruga Ferdinanda da slike pokloni Austrijskoj državnoj galeriji.

Iako je tek započeo novi posao, Šenberg putuje u Beč da vidi testament. Na tom putu, javljaju se uspomene na Beč tridesetih godina, gde je porodica Bloh-Bauer živela u raskoši. Kada su nacisti došli u njihov dom, oduzeli su im sve vredno i stavili porodicu u kućni pritvor. U tim sećanjima prikazano je kako Marija i njen suprug uspevaju da pobegnu u mučnoj sceni i ostavljaju svu svoju imovinu iza sebe.

Uprkos njihovim udruženim snagama, vlasti odbijaju da vrate svetski poznato umetničko delo njegovom pravom vlasniku. Nastaje žestoki pravni spor koji ima mnogo veći ulog od slike čija je vrednost 300 miliona dolara, ali se takođe prikazuje kao borba protiv zaborava.

U filmu je prikazano i iskorenjivanje ostataka nacizma u Austriji. Posle Drugog svetskog rata, postojao je snažan simbol preokreta, suočavanje sa ratnim zločinima i krivicom u procesu demokratizacije društva. Ovaj proces se smatra jednim od najsloženijih i najslojevitijih slučajeva tranzicione pravde u posleratnom periodu. U filmu je naglašeno da ovaj proces nije u potpunosti bio završen, što se vidi kroz pravni proces povratka jevrejske imovine. Postoji puno filmova o užasima koje su osvajači počinili nad narodima širom sveta. Povraćaj ukradene umetnosti jedan je deo tog užasa.

Vi vidite sliku. Ja vidim svoju tetku.

O autoru