Treće večeri na „Filmskim susretima”, publika je imala priliku sa odgleda film režisera Damira Romanovog, „Svilen konac”. Unjemu Aleksandar Stojković tumači lik Mišinog oca, koji želi da njegov sin nastavi njegov način života i ne prihvata želje dečaka. Za „Studentski dnevni list” govorio je o filmu, pozorištu, sputavanju dece i važnosti publike.
Film je rađen po scenariju Milice Jevtić, a premijerno je dostupan još od aprila ove godine putem platfore Apolon. Film predstavlja osvežajuću priču o porodici, sazrevanju, snovima i ciljevima. Fokus samog filma je mladić Miša, koji živi u zabačenom selu, zajedno sa bakom i ocem. Mišin san, i ono o čemu neprestano razmišlja, jeste da postane violinista. Njegov san reši nemilosrdna realnost, međutim, sve se to menja, kada sretne drugaricu iz detinjstva, Emu, koja mu pomaže da shvati pravi značaj snova. Razgovarali smo sa Aleksandrom, koji ističe kako treba pustiti svoje dete da prati svoje snove.
Ne bi mogao da se složim sa onim što radi ovaj otac, jer kod kuće imam klinca koji ide u razne školice i uvek smo gledali da mu sve to što izrazi ispune. Ne mislim da treba nešto naturiti detetu, da ono nešto mora. Međutim, moram da branim tog čoveka kojeg igram u filmu, on ima svoje razloge zbog čega Mišu pokušava da zadrži na toj zemlji, jer ipak je to njegova dedovina, to je zemlja, to je život. Mislim da je velika greška roditelja da teraju svoje dete da ispuni ambiciju koju oni nosu uspeli. Treba pustiti dete. Važno je da ne ide stramputicom, a čime će se baviti u životu to je njegov izbor, pa šta mu Bog da, rekao je Aleksandar.
Kako je kazao da dete treba podržavati, prirodnije bi onda bilo da Mišin otac bude ponosan i srećan što njegov sin talentom podseća na majku.
Njega je pobedila ta želja da ostane na tom imanju, da to ne ostane pusto, da se on oženi i tako. Ja to razumem, meni idu godine, ne bi voleo da mu mačke po pustoj kući skaču. Nismo se bavili time, pitanje je koliko je on bio srećan, jer njegova žena je lepo pevala i ona je zbog njega došla na selo, to je zanimljivo. Ona je zbog njega ostavila Beograd i došla na selo da živi, mlada se razbolela i umrla i onda je ocu bilo neshvatljivo: ''Čekaj šta ćeš ti u Beograd, ako ti je majka bila Beograđanka i došla ovde?''. Do razgovora sa tom majkom, kakva kuća, da pusti dete da ide za svojim snom. Mi sada možemo da razmaštavamo, kako je on došao u Beograd, kako ga je Beograd prihvatio... Ja kada sam došao u Beograd, imao sam osećaj kao da sam pao s Marsa, Beograd je bolje prihvatio mene, nego ja Beograd, istakao je.
Po utiscima publike, može se shvatiti da postoji konfuzija oko odabira instumenta. Mnogi su se pitali zašto je baš violina u pitanju, a ne neki drugi instrument.
Nekako, violona je baš nežan instrument. To je instrument veoma zastupljen u Srbiji. „Svilen konac” nekako ide baš lepo uz violinu. „Svilen konac” je pesma koja je lajt motiv filma, pojašnjava glumac.
Kako kaže za naš list, nema one niti koja odvaja glumu u pozorištu od glume na filmu.
Sve je to isto. Mora da vam veruju i oni koji gledaju film, da kroz ekran poveruju da ste vi taj čovek koga tumačite. Isto je i u pozorištu. Samo je u pozorištu tehnika drugačija, kada krene predstava, tu nema nazad, nema stop, nema rez. Pozorište je izvor korena, tu se glumac kali, tu pokazuješ koliko se snalaziš u tom poslu. Istina mora biti i u jednom i u drugom. Ne sme biti trunke falša, govori on.
„Što više stiskaš, to se više otima” - kaže jedna narodna poslovica. U filmu se nešto brani, čemu se Miša odupreo.
Jeste, jeste. On je mlad, tvrdoglav, to je sukob generacija. Njega ne razume otac i što više ga sprečavaš, on je sve buntovniji. Nije tunjavac, on je još uporniji, to mu je ostalo još od majke verovatno, taj nerv, e sad kad ti ne daš, ja baš hoću, nadovezo se glumac.
Kako je glumac proglašen za glumca navedene večeri, upitali smo ga za kraj koliku odgovornost nosi osvojena nagrada za njegov trud.
Veliku, veliku. Jako mi je drago, najznačajnija nagrada za glumca je kad te publika izabere. Vidiš da je tvoj rad imao nekog smisla. Sve što si uradio došlo je i dopelo do ljudi. Taj lik oca uopšte nije pozitivan lik i zanimljivo je da njega izaberu za glumca večeri. Verovatno to što se on prelomi, pa pusti ga da ode. I verovatno je to pomoglo publici da izabere, kazao je ponosno.
O autoru
