Razmišljala sam danima kako da izrazim svoje mišljenje na ovu temu, jer jelte, valjda je dobro što ga imam. Ili nakon ovog teksta nije? Ko to procenjuje? Isti oni koji odlučuju o tome šta je bruka, šta je sramota, šta je nemoralno, šta prihvatljivo, koja je definicija jednakosti, a šta ne spada tu. Da ne okolišam, jasno je da se radi o aktuelnoj temi. Sada bih ja valjda trebalo da kažem šta podržavam ili možda da krenem od toga šta ne podržavam?
Šta je jednakost i zašto je bitna? Verujem da svi znaju šta bi trebalo da označava, ali smatram da je potrebno da se ponovi. Jednakost znači da se svako lice mora tretirati jednako pred zakonom (a valjda i pred društvom). Dakle, svako lice ima ista prava, bilo kojoj grupi da pripada, nema povlastice, ne može biti diskrimisano ni etiketirano. Još jednom, zagarantovana je: bezbednost, pravo glasa, sloboda govora i okupljanja, jednak pristup obrazovanju, zdravstvenoj, pravnoj i socijalnoj zaštiti. Da li vam ovde nešto ne štima? Sve ovo je opravdano i potvrđeno, niko ne sme omalovažavati na osnovu pola, starosti, porekla, ekonomskog statusa, veroispovesti... Ali pripadnike drugačije seksualne orijentacije može? Ako pitamo zakon, ne može, ali ako pitamo državu i društvo?
Neću stručno pričati o ovoj temi, ali hoću kao osoba koja ima razum, a pre svega i sve potrebne ljudske resurse da se edukuje, jer kako bi se reklo: neznanje je majka zlobe i gneva. Ne mogu da razumem da u ovom modernom i civilizovanom svetu, bilo ko mora da se bori da živi slobodno, bez straha i strepnje i bez toga da ga društvo smatra državnim neprijateljem. Tražim nekog ko može da mi objasni kako to tuđa seksualnost utiče na našu državu, veru, privatan život. Kako to da vas drugačiji od vas bole? Kako mislite da će vam oduzeti decu i propagirati im da je ispravno da svi budu kao oni? Svi smo rođeni kako smo rođeni i niko od nas toga ne treba da se stidi. Nismo svi stvoreni da budemo isti, da volimo iste stvari, da isto razmišljamo, jer nismo programirani roboti. Čujem sistem vrednosti je narušen zbog tamo nekog ko je eto izmislio da je to nešto. Čime? Jednakost ne spada u sistem vrednovanja?
Da se razumemo, ne mogu da opravdam skrnavljenje vere, bogohuljenje, provociranje i pojedine postupke pripadnika LGBT populacije, ali ti pojedinačni slučajevi ne karakterišu celu grupu. Isto kao što muškarci koji su izvršili nasilje u porodici nad ženama ne karakterišu porodične ljude i vrednosti. Još jedan apsurd koji mi se javlja i stavlja me na test: zašto ljudi koji iz bilo kojijih svojih ličnih ubeđenja imaju suprotno mišljenje protiv nečeg, moraju da se pozivaju na veru? Vera je takođe lična stvar pojedinca. I onda ponovo gledam scene iz istorije, samo sa drugačijom konotacijom. Pripadnici različitih veroispovesti su se vekovima unazad pozivali na veru i u ime vere činili najgore grehove, a niko od njih nije bio u stanju da shvati da vera i verski spisi ne pozivaju na nasilje i striktno su protiv istog. Začetnik nasilja je neprijatelj Boga i ljudi, kaže se u jednom od spisa. Da li treba da se delimo ili smo svi pred državom jednaki? Ovo uopšte nije pitanje vere, već normalna borba za jednaka prava. Ako ne možeš i ne želiš da pomogneš, ne odmaži. Ne želim da pričam o ekstremnim slučajevima preterivanja, jer ima ih na sve strane.
Za razdor unutar naše države nije kriva gej osoba, nije kriva vera, krivi smo svi kolektivno kao ljudi, neljudi. Mislim da je veći problem što blizak ne ljubi bližnjega svoga, nego ga prvo komentariše jer je drugačiji. Ovde se ne postavlja pitanje da li neko podržava ili ne podržava. Jednakost je za sve! To što neko čini većinu, ne znači da ima prednost u ovom društvu. Moj život je moja stvar sve dok ne ugrožava život druge osobe. Uključite mozak, jer se ozbiljno plašim da se polako ali sigurno vraćamo u Homo neanderthalensise. Ako niste upoznati sa nekom temom, istražite malo, naučite nešto, da bi makar imali opravdane argumente, mada smatram da za mržnju nikada neće postojati argument. Svet bi bio lepše mesto kada bismo svi živeli u ljubavi i razumevanju. Možda bismo tako rešili probleme koje imamo u našem dvorištu. Kada bi se energija potrošena na negativne stvari usmerila na bitnije, mi bismo procvetali. Možda nam ne bi falilo ni brašna, ni šećera, ni mleka. A možda ne bismo imali ni krizu, a ni visoke račune, a male plate.
O autoru
