Sredina maja. Uvek zanimljiv period za Evropljane. Dobro, odskora i za Australijance. Pesme dođu i pokore sve svetske krize, probleme, nedoumice. Ove godine je situacija pak bila još nezgodnija. U jeku rata koji se odvija u Evropi, pokazali smo da je stvarno bitno živeti u trenutku. Nedeljama unazad svi stručnjaci su se bavili analiziranjem kandidata, pesama, kostimima, teorijama zavere. Za to vreme Ukrajina i Rusija su analizirale svoje taktike. Ali ne taktike za takmičenje na Evroviziji. No da pređemo dalje.
Kada kažem dalje, mogu da vas uputim na kraj ove zbrke, ali zanimljivije je da proćaskamo još malo. Hajde da pogledamo prvo naše dvorište. Beovizija je ove godine okupila kandidate svih žanrova muzike. Ako pitate mnoge, nikad više kandidata nismo imali. I kako da među svima izaberemo, kad smo generalno kao narod neodlučni? Dođe Umetnica među njima i tu kreće lavina. Šta da šaljemo da nas predstavlja? Šta je ovo? Sekta! Tako danima, sve dok je ostali iz sveta nisu pohvalili i analizirali pesmu. Dobro, možda su bolje shvatili suštinu od nas, ali moramo priznati da mi i nismo imali prilike da vidimo nešto što je spoj ironije, problema i ima dublji smisao i to još kod nekog kandidata za Evroviziju. E onda smo svi zavoleli Umetnicu i shvatili da su Umetnice (čitaj u neutralnom rodnom jeziku) stvarno nevidljive ili su bile. Možda stvarno moramo biti zdravi. Pobedićemo, svima se sviđa, a evo ni nama nije loša.
Da se vratimo sada na Torino. Ne, bolje da se vratimo još unazad. Mnoge pesme sa ovog takmičenja upisane su u istoriju. Gledao se kvalitet same pesme, vokalne sposobnosti, nastupi i upečatljivost. Pravo muzičko takmičenje. Dok se u 21. veku nije umešala politika. Da li? Zapravo od samog početka 1956. su se pojavljivale pesme na Evroviziji koje su slale političke poruke. Dobro, to je sa takmičarima, verovatno je tim reagovao i nije dozvolio tako nešto. Isto kao što je ove godine Rusiji zabranjeno takmičenje, a niko ne zna kakve veze muzika ima sa politikom, jer radi se o muzičkom takmičenju, zar ne? Italijanski pevač je pobedio 1990. pevajući o ujedinjenoj Evropi, dok je ukrajinska predstavnica Džamala, koja je 2016. pesmom 1944 o Staljinovoj deportaciji krimskih Tatara tokom Drugog svetskog rata, imala pozitivne komentare. Verujem da su organizatori imali dojavu o tekstu moguće pesme Rusije. Ipak navode da je Rusija isključena kako bi se izbegle neprijatnosti i sačuvao mir. Protivnik umetnosti ne sme biti politika, umetnost mora biti zdrava.
Tako je naša Konstrakta u jednom trenutku zauzela prvo mesto na tabeli, jer je dobila najviše poena od publike. Sve što je lepo kratko traje, pa tako i naša radost. Ukrajina je pobedila. Očekivano, mnogi bi rekli? I sada dolazimo do eskalacije. Uzeću ovo kao naš problem, jer očigledno je naš mentalitet takav da kada nešto nije po našoj volji onda dižemo kuku i motiku, a pre toga nas nigde nema. Instant komentari: Sledeće godine u Rusiji, Putin pored svih obaveza mora još i Evroviziju da organizuje, Prenos Evrovizije preko onlajn-platformi iz bunkera.. Šta je loše ovde?
Stavimo po strani komentarisanje koja je ratna strana ispravna, a koja ne, jer toga nema. Da li vam mali čovečuljak koji čuči u vama kaže da nije humano koristiti ovakve šale povodom spleta okolnosti muzičkog takmičenja, dok tamo negde ljudi ginu? Bilo da je Ukrajini pobeda milostinja ili ne, dešava se rat. Mi kao narod smo imali dugu istoriju stradanja. Brinemo se što je politika umešana u glasanje, a mi i komentarišemo politički. Cela ova priča je ispričana da bih mogla da kažem da treba da se postidimo i da duže ćutimo kad već nemamo šta pametno da kažemo. Možda smo osvojili visoko peto mesto, ali smo pali kao ljudi. Ponovo. Pustimo kritikovanje Evrope i sveta, jer naše je dvorište uprljano. Zemlja mora biti zdrava. Mens desperata in corpore sano, čitaj: U zdravom telu, očajan duh, i šta ćemo sad?
O autoru
