PlayStation je konzola za kućne video-igre, koju je razvila i plasirala kompanija Sony Computer Entertainment. Objavljena je 3. decembra 1994. u Japanu, 9. septembra 1995. u Severnoj Americi, 29. septembra 1995. u Evropi i 15. novembra 1995. u Australiji. Kao konzola pete generacije, PlayStation se prvenstveno borio sa Nintendo 64 i Sega Saturnom. Sony je počeo da razvija PlayStation nakon neuspelog poduhvata sa Nintendo-om da stvori periferiju CD-ROM za Super Nintendo Entertainment Sistem početkom 1990-ih. Konzolu su prvenstveno dizajnirali Ken Kutaragi i Sony Computer Entertainment u Japanu, dok je dodatni razvoj angažovan u Velikoj Britaniji. Naglasak na 3D poligonskoj grafici stavljen je u prvi plan dizajna konzole. Proizvodnja igara za PlayStation dizajnirana je da bude pojednostavljena i inkluzivna, mami podršku mnogih nezavisnih programera. Konzola se pokazala popularnom zbog svoje velike biblioteke igara, popularnih franšiza, niske maloprodajne cene i agresivnog marketinga za mlade, koji ju je reklamirao kao poželjnu konzolu za adolescente i odrasle. Premier franšize PlayStation su uključivale: Gran Turismo, Crash Bandicoot, Tomb Raider i Final Fantasi, od kojih su svi iznedrili brojne nastavke. PlayStation igre su nastavile da se prodaju sve dok Sony nije prekinuo proizvodnju PlayStation-a i njegovih igara 23. marta 2006 — više od jedanaest godina nakon što je objavljen, a manje od godinu dana pre debija PlayStation 3. Objavljeno je ukupno 7.918 PlayStation igara, sa kumulativnom prodajom od 962 miliona jedinica. PlayStation je signalizirao uspon kompanije Sony na moć u industriji video-igara. Dobio je priznanje i snažno se prodao; za manje od jedne decenije, postao je prva platforma za kompjutersku zabavu koja je isporučila preko 100 miliona jedinica. Njegova upotreba kompaktnih diskova najavila je prelazak industrije igara sa kertridža. Uspeh PlayStation-a doveo je do niza naslednika, počevši od PlayStation-a 2 2000. godine. Iste godine, Sony je objavio manji i jeftiniji model, PS ON.
Godine 1997. Sony je objavio verziju PlayStation-a pod nazivom Net Iaroze. Stigao je samo putem pošte i bio je skuplji od regularnog PlayStation-a. Imao je mat crnu završnu obradu umesto uobičajene sive, i što je najvažnije, dolazi sa alatima i uputstvima, koja omogućavaju korisniku da može da programira PlayStation igre i aplikacije bez potrebe za kompletnom razvojnom jedinicom, koja je bila skuplja od uobičajene PlayStation. Bio je dostupan samo odobrenim programerima video-igara, koji su morali da potpišu sporazum da neće distribuirati svoje igre nikome drugom niti pokušati da obrnu inženjering hardvera. Net Iaroze-u su nedostajale mnoge funkcije, koje je pružao kompletan programski paket, nedostajala mu je podrška na zahtev i biblioteke kodova koje su imali licencirani programeri. Programeri su takođe bili ograničeni sa 2 MB ukupnog prostora za igre koje je Net Iaroze dozvoljavao. Količina prostora može izgledati mala, ali igre kao što je Ridge Racer su u potpunosti pokretane iz sistemske RAM memorije. Bio je jedinstven po tome što je bio jedini zvanično prodavan PlayStation bez regionalnog zaključavanja; igrao bi igre sa bilo koje teritorije. Međutim, ne bi puštao CD-R diskove, tako da nije bilo moguće kreirati Iaroze igre koje se samopokreću bez modifikovane PlayStation-a.
Postojale su i konzole za otklanjanje grešaka – one su, uglavnom, bile u plavim ili zelenim kućištima, iako su postojale neke posebne proizvodne jedinice koje su bile sive, isto kao i maloprodajne konzole. Jedinice za otklanjanje grešaka dizajnirane su da budu što je moguće bliže maloprodajnim konzolama, tako da su imale samo 2MB RAM memorije i standardne maloprodajne ROM-ove za pokretanje. Jedina stvarna razlika je u tome što je CD kontroler reprogramiran tako da identifikuje svaki disk koji ima stazu podataka kao licenciran, umesto da zahteva regionalni kod u uvodnom delu koji je bio prisutan na presovanim PlayStation CD-ovima. Ovo je urađeno, kako bi se omogućilo programerima da režu igre na CD-R radi testiranja. Neželjeni efekat ovoga bio je da bi većina konzola za otklanjanje grešaka, takođe, pokretala diskove iz drugih regiona, iako ovo nije bilo zvanično podržano. Sony je napravio posebne konzole za otklanjanje grešaka za svaki region, a TRC, koju je obezbedio za svaki region, zahtevala je testiranje naslova na ispravnim stanicama za otklanjanje grešaka. Razlog za dve različite boje kućišta bila je promena hardvera koju je Sony napravio prilično rano u PlayStation proizvodnom ciklusu – originalne mašine su napravljene korišćenjem Rev. A ili Rev. B hardver, oba koriste isti GPU sa VRAM-om za skladištenje video-podataka. Kasniji modeli su koristili Rev. C silicijum i SGRAM – iako su dva čipseta imala veoma slične performanse, a Rev. C je eksplicitno dizajniran imajući u vidu kompatibilnost, nisu bili identični – verzija Rev. C bila je znatno brža u alfa mešanju i otuda i PS polutransparentan način pisanja – takođe je bio prilično spor pri određenim pomeranjima memorijskog bloka ekrana povrh toga, postojale su neke manje hardverske greške u starijem silikonu, koje su bile adresirane uključivanjem zaobilaznih rešenja za njih u biblioteke – kasnije verzije biblioteke su proveravale tip GPU-a u vreme pokretanja i onemogućavale zakrpe ako nisu bile potrebne. Pošto je ovo učinilo da se dva tipa mašina prilično razlikuju jedan od drugog, programer je morao da testira naslov na obe mašine pre nego što ga pošalje. Plavi debugovi su imali stari silicijum, a zeleni su imali novi silicijum.
Foto: unsplash.com
PS One (zvanično stilizovan kao PS one i alternativno napisan kao PSOne i PSone) je manja, redizajnirana verzija originalne PlayStation platforme. Dimenzije su 38 mm × 193 mm × 144 mm naspram 45 mm × 260 mm × 185 mm. Izdata je 7. jula 2000. godine i nadmašila je sve druge konzole tokom ostatka godine — uključujući i Sony-jev sopstveni PlayStation 2. PS One je potpuno kompatibilan sa softverom PlayStation, ali kompatibilnost sa perifernim uređajima može varirati. Model PS One, takođe, je imao dodatne promene, uključujući uklanjanje paralelnih i serijskih portova sa zadnje strane konzole i uklanjanje dugmeta za resetovanje; dugme za napajanje je, takođe, označeno kao dugme za resetovanje, ali konzola ne može da se resetuje bez potpunog isključivanja.
Kvalitet gradnje prva serija PlayStation-a koristila je lasersku jedinicu KSM-440AAM, čije su kućište i svi pokretni delovi u potpunosti napravljeni od plastike. Vremenom, trenje je dovelo do habanja plastičnog ležišta — obično neravnomerno. Postavljanje laserske jedinice blizu izvora napajanja, ubrzalo je habanje zbog dodatne toplote, što je plastiku učinilo još podložnijom trenju. Na kraju, ležište bi postalo toliko istrošeno da laser više ne bi bio usmeren direktno na CD i igre se više ne bi učitavale. Sony je prvo rešio problem, tako što je napravio ležište od livenog metala, takođe, je postavio lasersku jedinicu dalje od izvora napajanja na kasnijim modelima PlayStation-a. Neke jedinice, posebno rani 100k modeli, ne bi mogli da reprodukuju FMV ili muziku ispravno, što bi rezultiralo preskakanjem ili zamrzavanjem. PlayStation bi ispravno funkcionisao samo kada bi se okrenuo na stranu ili naopačke.
Popularne igre iz serijala jedan su: Porsche challenge, Monster truck, Cool Boarders 3, NHL 95, NHL 2000, Jeremy Mgrath Supercross 98, Worms, Original igre za ps1, Muppet Monster Adventure & Reboot, Hugo 2, Shrek Treasure Hunt ps1, Spyro ps1, PlayStation 1 igrica Worms, Tenchu 2 ps1, PlayStation igra Digimon World, PlayStation igra Diablo.
Izvori: www.njuskalo.hr, forum.benchmark.rs