Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

IT

Nikola Tesla i njegovi izumi

Jovana Ilić 17.10.2021. Komentari

Nikola Tesla bio je pronalazač, jedan od najblistavijih umova prošlog veka i prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu. Njegovi izumi su vlasništvo čovečanstva. Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu. Bio je inženjer elektrotehnike i fizičar, autor više od 700 patenata, koga mnogi smatraju „izumiteljem i Prometejem 20. veka”.

Foto: pixabay.com

Nikola Tesla je voleo da čita i da usavršava sebe na polju nauke. Od detinjstva je imao bogatu biblioteku u kojoj je rado provodio vreme i to je mesto gde je učio strane jezike. Tokom života, osim srpskog jezika, pričao je i mnoge strane jezike: engleski, francuski, nemački, italijanski, češki, mađarski, latinski i slovenački. Iz godine u godinu usavršavao je sebe na polju stranih jezika i tehnike. Upornošću je pokazao da i te kako možemo postići ono o čemu smo nekada maštali. U mladosti se istakao svojom kreativnošću, maštom, zdravim i blistavim umom, te zahvaljujući njemu živimo u normalnim uslovima. Svojim pronalascima je doprineo ljudima i olakšao svakodnevicu, a neki od najznačajnih izuma su: polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor, Teslin transformator, sistem naizmeničnih struja, daljinsko upravljanje, robotika, elektromotor, hidrocentrale i mnogi drugi.

Jedan od najvažnijih Teslinih izuma je struja. I danas se smatra začetnikom ere naizmenične struje. Krenuo je sa istraživanjem naizmenične struje visokih frekvencija i uspeo da napravi i proizvede struju čak od milion volti uz pomoć Teslinog kalema. Oko izuma u vezi sa za radiom, vodile su se velike rasprave, a najveći problem bio je što je italijanski inženjer Guljelmo Markoni tvrdio da je to njegov izum. Nikola Tesla je izvršio prvo radio-emitovanje 1901. godine, dok je Markoni tvrdio da je to njegov uspeh. Mnogo godina kasnije, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih država zaključio je da je to ipak Teslin izum. Za eksperiment rendgentskih zraka koristio je vakuumsku cev sa jednim kolenom. U više navrata i pokušaja, uspeo je da ga završi i napravi. Pri izvođenju eksperimenta, fotografisao je svoju ruku, ali ovo otkriće i pronalaske nikada nije objavio. Dobar deo je uništen u požaru koji se dogodio 1895. godine u laboratoriji Hjuston.

damir spanic tmkpCdd Ff4 unsplash

Spomenik Nikole Tesle; Foto: unsplash.com 

Daljinsko upravljanje koristimo svakodnevno, već 100 godina unazad. Tesla je osmislio način da na daljinu kontroliše ili upravlja nečim. Izum daljinskog upravljanja je, u stvari, nastavak istraživanja o radiju. Iskoristio je par jakih akumulatora, radio-signale koji se kontrolišu serijom prekidača. Ova tehnologija se nije dugo koristila nakon Tesle, ali ovu ideju iskoristila je vojska. Svoj izum daljinskog upravljanja prezentovao je 1898. godine u Medison skver gardenu. Kod robotike istraživao je polje bežičnog prenosa signala i energije. Godine 1897. je američkoj vojsci prikazao model broda na daljinsko upravljanje, pa se zbog toga naziva ocem robotike.

Električni motor ili elektromotor izuzetno je jednostavan. Konstruisao ga je 1887. godine, a najveću primenu ima njegov asinhroni elektromotor, koji može raditi uz pomoć monofazne ili pak trofazne struje. Elektromotor radi na principu obrtnog elektromagnetnog polja koje je Tesla otkrio 1882. godine. Motor ima dva glavna dela: stator i rotor. Pored jednostavnosti, radi gotovo bešumno. To je do sada najbolja mašina koja pretvara električnu u mehaničku energiju. Nikola Tesla je bio jedan od ključnih ljudi u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Za Nijagarine vodopade čuo je još kao mali u osnovnoj školi gde je dobio osnovna znanja iz oblasti mehanike. Bio je očaran opisima, lepotom Amerike i same reke Nijagare, te je hteo doprineti razvoju tog područja. Na samom početku projekta planirano i ostvareno je tri manje elektrane, dok danas postoji mnogo više, kako na kanadskoj, tako i američkoj strani reke. Pokušavao je da iskoristi gornje slojeve zemlje, da bi energiju s jednog kraja sveta preneo na drugi. Proučavao je atmosferski elektricitet.

Ne žalim što su mi drugi pokrali ideje. Žalim što nisu imali svoje.

Preminuo je 7. januara 1943. godine u svojoj 87. godini, sa još hiljadu ideja koje su ostale neobjavljene. Planove za svoje izume čuvao je u glavi, nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe i nepoverenja među poznanicima. Ime slavnog naučnika nosi i najveća elektroenergentska kompanija u Srbiji, novčanica od 100 dinara je sa njegovim likom, aerodrom u Beogradu i biblioteka Univerziteta u Nišu nose njegovo ime.

Izvori: biografija.orgedukacija.rs

 

it,nikola tesla,izumi,robotika,struja,radio,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.