U savremenom svetu gde čovekov dan oblikuju obaveze, stres i rokovi, video-igra „Stardew Valley” nudi jednostavan, ali snažan odgovor - život u ritmu koji sam igrač bira. Reč je o indie naslovu koji je 2016. godine potpuno sam razvio i objavio Erik Beron. Igra počinje jednostavnom premisom života na farmi, ali uz sve to nudi i prostor u kojem je igraču dozvoljeno da po svom izboru odlučuje kako i koliko želi da se posveti životu koji kreira. Bez nametnutih pravila i pritisaka, sloboda koju „Stardew Valley” pruža čini je posebnim oblikom ličnog mira i zadovoljstva.
Stardew Valley funkcioniše kao nostalgična posveta starim farm simulation igrama i kao takva, njena sudbina je da ima pomalo kliše priču. Igrač nasleđuje farmu svog pokojnog dede i odlučuje da pobegne iz gradske gužve kako bi započeo novi život u Pelican Town-u. Međutim, kako dani prolaze, igra pokazuje svoje pravo lice i ona ne mora da bude samo simulacija farme, već i personalizovano iskustvo koje se prilagođava tempu igranja, interesovanjima i emotivnom stanju igrača. Iako na prvi pogled podseća na nešto već viđeno, Stardew Valley se izdvaja posebnim šarmom i načinom na koji se predstavlja. Ona na osvežavajuć i opuštajući način nudi autentičan doživljaj za publiku.
U svojoj osnovi, Stardew Valley je 2D pikselizovana RPG simulacija života na selu, ali to je samo osnova. Ispod površine se krije kompleksan sistem međusobno povezanih mehanika koje lako mogu da deluju zastrašujuće složeno ili kao presija koja postavlja pitanje kako to sve da se postigne? Ali je upravo poenta da taj sistem ne pritiska igrača, već ga poziva da zamisli život u ritmu kakav on poželi. U svetu ove igre je sve dozvoljeno i nema pogrešnog načina da bude igrana. Dani prolaze u realnom vremenu, godišnja doba se smenjuju, ali se ništa ne mora jer nema kazni ako se ne ispune ciljevi. Pred igračem su samo ogromne mogućnosti i on ima slobodu da se prepusti bilo kojoj od njih na koji god način on poželi.
U igri se igrač svakog dana budi u svojoj kućici na farmi. U danu koji traje malo manje od 15 minuta igrač se može baviti poljoprivredom, kopati rude u pećinama, pecati, kuvati ili upijati atmosferu i lutati okolinom. Tu su i odnosi sa meštanima, svako od njih ima svoju ličnost i rutinu. Sa njima se mogu graditi prijateljstva, veze, pa čak i osnovati porodica. Borba u rudnicima je jednostavna, ali pruža dodatni sloj izazova za one koji žele nešto više. Postoje i sistemi zanatstva i prodaje, sve što se sakupi ili napravi, može biti pretvoreno u nešto drugo ili prodato što daje nove mogućnosti igraču. Kako vreme prolazi, igrač se upoznaje sa okolinom i pričama koje ga okružuju. Time igra nudi i narativni element onima koji i to žele. Iako deluje da nema klasičnu priču, Stardew Valley i svaki od njenih likova ima duboku narativnu liniju na koju igrač može itekako da utiče. Ako se igrač odluči da ih sluša, pomaže im i gradi odnose sa njima, igra će ga nagraditi toplim i iskrenim trenucima koji upotpunjuju iskustvo igranja.
Iz perspektive teorije eskapizma, Stardew Valley predstavlja gotovo idealan primer digitalnog utočišta od svakodnevnog stresa. Iako igra nudi niz aktivnosti kojima igrač može da se bavi i kojima može da upravlja, nijedna od njih nije obaveza. Umesto da optereti igrača, ona ga uči i daje mu da sam kontroliše sopstvene izbore, vreme i prostor. Na taj način, postoje struktura i odgovornost, ali nema kazni ili pritisaka. Upravo u tom balansu leži njen terapeutski efekat. U svetu u kojem je sve u rokovima, Stardew Valley u svom svetu pruža slobodu da se stvari rade kad i kako igraču odgovara, a da i dalje rezultat bude zadovoljstvo zbog nečeg učinjenog, što je možda i najvredniji oblik utočišta danas.
Nema pompe, nema forsirane drame i nema potrebe za impresioniranjem. Stardew Valley jednostavno poziva da se malo uspori. To nije igra koja se igra da bi se pobedila, to je igra koja se igra da bi se u njoj opustilo. Njena snaga nije u izazovu, već u mogućnosti da stvori svet koji ne osuđuje, ne pritiska i ne traži savršenstvo. U njoj nije bitno koliko se brzo napreduje, već osećaj da se to radi dok se uči o odgovornosti i rutini. To ne radi glasno, već pažljivo, kroz sitne detalje i atmosferu da je sve, makar to bilo i samo zalivanje jednog reda biljaka, vredno i smisleno.
O autoru
