Da li je stock fotograf samo fotograf? Kako započeti karijeru stock fotografa i koje su to prednosti i mane ovog posla? To su bile glavne teme radionice o stock fotografiji koju je vodio fotograf Dragoslav Nikolić. Radionica je održana u petak, 3. novembra u „Deli prostoru”, a Dragoslav Nikolić je kroz svoje ilustrativne primere preneo prisutnima svoje dosadašnje iskustvo o ovoj manje poznatoj grani fotografije.
Stock fotografija je komercijalna fotografija čiju licencu je moguće kupiti i nakon toga je moguće koristiti. Kako je rekao Nikolić postoji puno sajtova koji prodaju stock fotografije, ali kao najpoznatije izdvojio je Istock, Shutterstock i Adobe Stock. Ti sajtovi zapravo predstavljaju prodavnice gde ćete vi izlagati svoju robu, objašnjava Nikolić.
Kako je napomenuo, svaki početak jeste težak, a takav slučaj je i sa stock fotografijom. Većina tih sajtova pre samog objavljivanja fotografija traži uvid u portfolio fotografa, te se kako Dragoslav kaže polaže neka vrsta prijemnog ispita sa desetak već obrađenih fotografija. Na tom prijemnom se obraća pažnja na neke osnovne stvari koje uključuju lepo kadriranje i pravilo ekspozicije. Kako je objasnio da bi se počelo nije neophodna neka skupa oprema, već volja i strpljenje.
Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić
Stock fotografija je fotografija koja se prodaje u komercijalne svrhe, te zapravo fotograf prodaje prava da neko prodaje njegovu fotografiju, a on od svake prodaje dobija određeni procenat. Tu Dragoslav ističe koliko je bitno strpljenje, te poručuje da u prvih godinu ili dve zarađena suma neće biti velika već više simbolična. Takođe je prisutne savetovao da svoj portfolio grade strpljivo i da ne treba fotografisati bilo šta, jako bitno je raditi promišljeno i imati kontinuitet.
Postoji mnogo specifičnosti kada je reč o plasiranju stock fotografije, ali i pravila koja stock fotografiju razlikuju od ostalih. Na stock fotografijama se ne smeju naći nikakvi brendovi, kako je Dragoslav objasnio na to se obraća pažnja i pre slikanja, međutim ukoliko se brend ipak nalazi na fotografiji to se kasnije briše u programima za obradu fotografije.
Kod stock fotografije su izuzetno bitne ključne reči, opis i naslov. Opis i naslov nisu ista stvar, a kako kaže Nikolić ključne reči su one preko kojih potencijalni klijenti zapravo dolaze do naših fotografija, te svaka slika treba okvirno da ima između 30 i 50 ključnih reči. Ipak svakako jedna od najbitnijih stvari jesu modeli, koji moraju dati svoj pristanak za plasiranje fotografija, dakle modeli potpisuju dokument kojim dozvoljavaju da se fotografije na kojima se oni nalaze koriste u komercijalne svrhe. Sličan dokument je potrebno potpisati i za neke prostore u kojima su fotografije nastale.
Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić
Na radionici se pričalo i o odabiru teme, jer odabrati dobru temu za stock fotografiju spada u jedan od bitnijih delova. Kako je predavač objasnio postoje neke teme koje su uvek aktuelne i uvek komercijalno tražene poput praznične atmosfere i sporta. Takođe kako kaže nekada je potrebno izlaziti i van okvira te slikati neke neobične pojave i ljude. Kao primer je dao pandemiju i fotografije sa maskama.
Pre pojave virusa zbog zagađenja, moja supruga i ja smo odradili neke fotografije na kojima ona nosi hiruršku masku, te smo ih postavili na sajt, kaže Nikolić i napominje kako je pojavom virusa ta fotografija postala glavna fotografija jednog lanca supermarketa u Nemačkoj u kampanji nošenja maski u zatvorenom prostoru.
Pored postavljanja fotografija i čekanja klijenta, postoje situacije kada sajtovi imaju posebne zahteve kakve fotografije žele i onda fotografi imaju okvir iz kog ne treba da izlaze. Kako kaže Nikolić dobar fotograf ne mora da bude i dobar stock fotograf.
U stock fotografiji vi ste i organizator i producent i menadžer i editor i na kraju fotograf, ističe on.
Foto: SDL redakcija/ Milena Kostić
Na pitanje kako doći do modela, Dragoslav odgovara da danas svi žele dobre fotografije. Napominje da su se profilisale tri vrste modela. Prvi bi bio prijatelji i porodica, tu je kroz osmeh napomenuo da je njegov najčešći model zapravo njegova supruga. Drugi način bi bio kompenzacija, u tom slučaju modeli dobijaju dobre fotografije za sebe, a zauzvrat potpisuju dokument kojim dozvoljavaju da se te fotografije prodaju u komercijalne svrhe. Dok treći način zapravo predstavljaju plaćeni modeli.
Ovaj posao je kao školovanje, postoje razredi. Tako su ova tri modela zapravo samo viši razred u školi, slikovito je objasnio Nikolić.
Govoreći o prednostima i manama ovog posla Dragoslav je iste primere stavio u obe kategorije. Pre svega navodi rad od kuće koji može biti prednost, ipak ukoliko nekome fali discipline to može biti mana jer je odlaganje postaje veliki problem. Kako dalje navodi u ovom poslu ne postoji radno vreme, Dragoslav je objasnio da on zapravo uvek ima foto-aparat pored sebe i da u svakom trenutku može biti na poslu. Kako kaže to radno vreme od sedam, osam sati može biti nekada i bolje jer nakon toga ne postoji ta vrsta poslovnog opterećenja. Odmor nije nešto što je isto kao sa drugim poslovima, jer se kako aparat nosi i na odmor. Tu je naravno i neizvesnost, jer ništa ne može da garantuje u ovom poslu da će zarada svakog meseca biti u kontiunitetu.
Na kraju predavanja, na primerima stock fotografija iz njegovog portfolija predavač je pokušao da na bliži način prikaže sve ono o čemu je bilo reči na radionici.
O autoru
