Veštačka inteligencija jeste veština 21. veka

Iako živimo u svetu u kome savremena tehnologija sve više prožima živote svakog pojedinca, nismo svesni sveprisutnosti i uticaja veštačke inteligencije čiji početak seže još u prošli vek. Upravo u skladu sa svim promenama koje je donela sa sobom, u organizaciji Psihološkog savetovališta za studente, 19. aprila u svečanoj sali Univerziteta održana tribina pod nazivom ,,U korak sa AI revolucijom: Kako veštačka inteligencija oblikuje naša znanja, veštine, emocije i moral?’’. Predavač na ovoj tribini bio je master psiholog, student doktorskih studija i istraživač saradnik na Filozofskom fakultetu Miloš Stojadinović.

Psihologija i veštačka inteligencija su dve grane, koje na prvu nemaju veze jedna sa drugm, međutim, problematika koja se javlja u obe oblasti je ista - nedostatak znanja. Time je Stojadinović otpočeo ovu tribinu i nadovezao se na izučavanje o ljudskoj inteligenciji. Kako je objasnio, inteligencija je konstrukt koji se najviše izučava, a to proučavanje je počelo od psihologije. 

Ako postoji ljudska inteligencija o kojoj ne znamo tako mnogo, mnoge poteškoće proizilaze iz toga što mi zapravo nismo odredili šta je to ljudska inteligencija do kraja. Zbog te veze nekako je prirodno da se psiholozi bave i veštačkom inteligencijom u jednom užem smislu, a onda je to određeno i psihološkim implikacijama, nastavio je Stojadinović.

Začeci veštačke inteligencije vide se još u devedesetim godinama prošlog veka kada su postavljene neke od prvih teorija. Ipak, i one su se zasnivale na nekim drugim koje su postojale još šezdesetih godina, a koje se odnose na artificijalnu psihologiju u kojoj se govori o psihologiji veštačkih sistema. Miloš kaže da iz humanocentričke perspektive pristupamo prirodi, jer se na kraju trudimo da ono što nas okružuje, oblikujemo i objasnimo prema ličnim shvatanjima.

U pomoć predavaču uskočio je jedan od prisutnih iz publike koji je napravio razliku između onoga šta možemo da nazovemo veštačkom inteligencijom i šta ne možemo, obzirom da nije sva napredna tehnologija veštačka inteligencija.

Ako već ima unete neke podatke od strane izumitelja, ako već ima određene stvari do koje može doći, onda nije veštačka inteligencija, a ako sam dolazi do stvari i zaključaka do kojih program možda nije, ili nije predvideo, onda jeste veštačka inteligencija, objasnio je on.

Prvenstveno zahvalan na skraćenju onoga što je i sam hteo da kaže, Miloš je dodao da je to bitna distinkcija između veštačke inteligencije i obične kompleksne automatizacije. Iako većina na neki način ili u nekom delu svog posla upotrebljava veštačku inteligenciju, prisutna je pozamašna doza nepoverenja koja se javlja. To dalje vodi do toga da većinu posla, u ovom tehnološkom naprednom svetu, ponajviše obavlja sam čovek. Takođe, skreće se pažnja i na to koliko je mlađim generacijama, koje su rođene u vreme velikog AI napretka, jednostavnije da prihvate i veruju informacijama koje veštačka inteligencija plasira.

Foto: SDL redakcija/ Jana Stanojević

Po Miloševom mišljenju, veštačku inteligenciju treba smatrati veštinom za koju je svima pružena prilika da je sada razviju, ali i nauče kako da iskoriste maksimum iz nje.

U suštini, treba gledati na to kao i da jeste veština 21. veka. Na to treba gledati kao na jedan ultra-moderan voz, voz koji sad nailazi i u koji treba uskočiti, rekao je Stojadinović.

Dalju priču o tehnologiji koja nikada ne pravi pauzu, Miloš potkrepljuje primerom iz naših krajeva, tačnije govori o robotskoj ruci koja postoji u fabrici Bambi, ali i pravi poređenje sa poteškoćama iz davnih dana kada su u upotrebu ušle prve mašine.

U Bambiju kod nas primenjuju automatizaciju, to je robotska ruka, ali primenjuje veštačku inteligenciju, koja može da zameni do deset radnika. Ali setite se, robotska ruka ne ide na odmor, ne uzima bolovanje nikad, samo traži malo struje i poprilično je ekonomska što se tiče potrošnje. Bila je slična priča i pre u istoriji, kada su se pojavile parne mašine koje su počele da menjaju radnike u fabrikama i rudnicima, postajala je ona grupa ljudi koja je išla okolo i rušila sve te mašine. Ali jednostavno, tehnologija je već bila puštena, ideja je ono što ide dalje, ispričao je Stojadinović.

U spoju kreativnosti i veštačke inteligencije, on objašnjava na koji način AI raspolaže idejama, ali i koje prepreke još uvek ne mogu da budu savladane.

AI će dati dobru ideju kako da u okviru istog umetničkog stila napravite nešto novo, ali AI nije toliko dobar u takozvanoj tranformatironoj kreativnosti, jer moramo da ga nahranimo nekim podacima. To je stvaranje nečeg potpuno novog, što će po mom mišljenju ostati dugo, dugo vezano za ljudsku kreativnost, rekao je Stojadinović.

Govoreći o poverenju, tačnije, nepoverenju, jedan od prisutnih na tribini objasnio je zbog čega ljudi imaju problem da veruju.

Ljudi nikad neće moći potpuno da veruju AI, jer nemaju taj emotivan aspekat, nemaju taj aspekat vezanosti sa drugim ljudima, nemaju istorijski iskustveni aspekat, a to je jako bitno u komunikaciji između dva čoveka. I baš zbog toga što je to neki idealistički svrsishodan akter koji nema nikakve emocije i motivacije, samim tim ne možemo da verujemo, rekao je on.

Miloš je dalje konstatovao da smo do sada poverenje vezivali isključivo za ljude, a da sada moramo da naučimo kako da verujemo drugim oblicima inteligencije. Sistemi veštačke inteligencije, posmatrano iz ugla etike i morala, i dalje su pristrasni, jer je još uvek čovek onaj koji programira veštačku inteligenciju.