U današnjem globalnom društvu koje je obeleženo brzim tehnološkim napretkom, politički angažman mladih postavlja se kao ključni pokazatelj budućnosti društva. Nekadašnji studenti, vođe masovnih društvenih pokreta, ostavljali su neizbrisiv trag na političkoj sceni, donoseći promene koje su oblikovale tokove društva. Međutim, u ovoj epohi digitalne revolucije, postavlja se pitanje da li su današnji mladi zadržali tu ulogu aktivnih pokretača društvenih promena ili su postali pasivni posmatrači političkih dešavanja. Politika se sve više prenosi na digitalnu scenu, a društvene mreže postaju platforme na kojoj se oblikuju stavovi, sprovodi aktivizam i kreiraju društveni pokreti. U tom kontekstu, pitanje političke pismenosti mladih postaje centralno, jer utiče na njihovu sposobnost da razumeju, kritički procenjuju i aktivno učestvuju u političkim procesima.
Kao nosioci budućnosti, mladi se nalaze u paradoksalnoj poziciji: s jedne strane, očekuje se da budu pokretači društvenih promena, dok s druge strane, suočavaju se s pretećom tišinom svoje političke aktivnosti. Ova paradigma postavlja duboka pitanja o samom zdravlju demokratskih procesa i učestvovanju mladih u oblikovanju društvenih normi. Politička pasivnost mladih može se tumačiti i kao odraz niza složenih faktora koji ih ograničavaju u potencijalu da se aktivno angažuju u političkom životu.
Kroz istoriju, od antičkog doba pa do danas, uvek je postojala grupa ljudi koja nije bila, niti je želela da bude informisana o politici unutar države. Ranije, ljudi su bili neobrazovaniji i skoro uopšte nisu bili zainteresovani za političke procese zemlje u kojoj žive. Kasnije, kada su u svetu krenuli da budu aktuelni ratovi, politička propaganda se znatno povećala. Prvo je bila neprimetna, a već kasnije i evidentna što je automatski dovelo do povećanja informisanosti ljudi o politici.
Rasprostranjenje pismenosti je jedan od bitnih faktora koji je uticao na razvoj politike u svetu. Za vreme Drugog svetskog rata, ljudi još uvek nisu bili dovoljno pismeni i kritički nastrojeni prema informacijama koje su bile vezane za politiku, te su olako verovali i prihvatali sve što im se nudilo preko tada aktuelnih medija. Period nakon završetka rata, bio je ključan za povećanje političke pismenosti, međutim među informisanim grupama skoro da uopšte nije bilo mladih. Ipak, kako je vreme prolazilo mladi su krenuli da se uključuju.
Medijska pismenost kao preduslov za političku pismenost
Politička pismenost prethodno zahteva informisanje na osnovu koga se stiče medijska pismenost i razvija kritičko mišljenje koje pomaže mladima da preusmere, u potpunosti menjaju ili stvaraju nova uverenja i shvatanja. Povećavanje medijske pismenosti ljudi, pogotovo mladih, čineći ih svesnijim procesa koji vodi do vesti koje konzumiraju i informišući ih o izvorima, dobar je način da im se pomogne da prepoznaju političku propagandu koja je godinama unazad veoma zastupljena.
Uprkos tome što su mladi izloženi političkim temama, postavlja se pitanje koliko aktivno tragaju za pouzdanim informacijama i koliko duboko razumeju političke procese. Prema rezultatima onlajn ankete koju je Studentski dnevni list sproveo za potrebe ovog teksta, a u kojoj je učestvovalo 144 studenata sa više fakulteta Univerziteta u Nišu, čak 95 studenata svoje političko znanje ocenjuje kao srednje.
Pitanje aktivnog praćenja politike među mladima postaje sve važnije u kontekstu izazova koje donosi medijska polarizacija. Politički diskurs često podleže podele na različite strane, što može uticati na to gde mladi traže informacije i kako ih interpretiraju. Podaci o praćenju političke scene u Srbiji pokazuju da većina ispitanika, tačnije 83 studenata (57,6 odsto), aktivno prati političke događaje. S druge strane, 61 student (42,4 odsto) ne prati političku scenu. Da li medijska polarizacija podstiče mlade na dublje istraživanje i kritičko razmišljanje ili ih možda gura ka selektivnom prihvatanju informacija koje potvrđuju njihove postojeće stavove?
Ilustracija; Foto, edit: SDL redakcija, Canva
Mladi žive u vreme svepolitike i brzog razvoja novih informaciono-komunikacionih tehnologija, gde je aktivno učešće u političkom i medijskom prostoru ključno kako bi izbegli marginalizaciju. Njihov angažman, ili nedostatak istog, direktno će oblikovati tok političkih dešavanja u godinama koje dolaze. Naročito je važno da se svi mladi podučavaju političkoj i medijskoj pismenosti, jer su oni nosioci društvenog razvoja. Ovo postaje kritično u tranzicionim društvima poput Srbije, koja se suočava sa izazovima oslobađanja od starih navika i usvajanja novih paradigmi, uključujući informaciono-komunikacione veštine.
Usvajanje političke pismenosti među mladima postaje ključno kako bi se izbegao pasivan odnos prema političkim temama. To uključuje razumevanje političkih procesa, analizu informacija i sposobnost prepoznavanja različitih perspektiva. Nedostatak političke pismenosti može da dovede do pasivnosti u političkom angažmanu, nedovoljnog razumevanja političkih procesa i podložnosti manipulacijama. Važnost političke pismenosti među mladima ogleda se u njihovoj sposobnosti da kritički ocene političke informacije, što je ključno za aktivno građanstvo i demokratsko učešće. Kroz razvoj ove veštine, mladi postaju pokretači društvenih promena i doprinose formiranju stavova, što čini osnovu održive i odgovorne političke zajednice.
Studentkinja Komuniciranja i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu i aktivistkinja pokreta Kreni-Promeni Anđelija Stanimirović, istakla je da su mladi u današenje vreme nedovoljno angažovani, ali ipak prilično angažovani s obzirom na to koliko se radi na njihovoj apstinenciji. Pored toga, ona navodi da je upitno koliko se politički akteri uopšte obraćaju mladima danas.
Drugu godinu zaredom sam deo istraživačkog tima koji radi monitoring izborne kampanje, tačnije obraćanja mladima od strane političkih aktera u izbornoj kampanji. Pored toga što se u vrlo malom broju poruke ka mladima i o temama koje se tiču mladih plasiraju, često se kanali kojima te poruke kruže razlikuju od kanala koji zapravo mladi prate. Takođe, mali je i broj mladih kandidata za poslanike na listama svih partija, uglavnom do manje od 20 odsto od ukupnog broja kandidata. Zato mladi, pa i studenti nemaju osećaj da su važni u ovom društvu i da treba da uzmu učešće u političkim i društvenim aktivnostima, objašnjava Stanimirović.
Profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta, docent dr Neven Obradović, smatra da studenti novinarstva i komunikologije imaju jedan viši stepen kada je politička pismenost u pitanju. On ističe da studenti razumeju politiku na pravi način i važnost učešća u političkom procesu.
Znam da se moje kolege i ja trudimo da studentima na pravi način objasnimo šta je politika, da to nije jedna zaprljana stvar kako se predstavlja u našim medijima i od kojih mladi treba da beže. Ne, u politici treba svi da učestvujemo, jer je politika sve što nas zapravo okružuje, rekao je Obradović.
Nizak nivo političke pismenosti studenata može delimično proisteći iz izazova s kojima se suočava sam obrazovni sistem. Mogući faktori uključuju zastarele programe, nedostatak interaktivnih nastavnih metoda, nedovoljno angažovanje studenata i odsustvo praktičnih primera koji bi povezali teorijsko znanje s realnim političkim dešavanjima.
Politička pismenost kroz obrazovni sistem
Obrazovni sistem ima ključnu ulogu u oblikovanju političke pismenosti mladih, pružajući im osnovne alate za razumevanje, analizu i učešće u političkom životu. Kvalitet obrazovanja ne utiče samo na akademske rezultate studenata, već i na njihovu sposobnost kritičkog razmišljanja, donošenja odluka i aktivnog učešća u društvenim procesima. Kroz različite aspekte obrazovanja, studenti stiču ključne veštine koje su od suštinskog značaja za razvoj političke pismenosti. Formalno obrazovanje pruža strukturan i sistematičan pristup političkom obrazovanju. Integracija političkih tema u nastavni plan pomaže u stvaranju temeljnog razumevanja društvenih sistema, političkih procesa i uloge građana.
Profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta, docent dr Dušan Aleksić, ističe značaj obrazovnih funkcija koje bi trebalo da podstaknu mlade da razmišljaju o razvijanju znanja iz oblasti političke pismenosti, kao i da razumeju da politika nije nešto o čemu odlučuju drugi, nego da i svaki čovek ima uticaj.
Svi smo mi, bili svesni toga ili ne, deo političkog sistema sa svojim pravima i obavezama i trebalo bi da se ponašamo u skladu sa tim. Obrazovne institucije, pre svega, bi trebalo da rade na demistifikaciji politike, a onda i na podizanju svesti o tome koliko je politička participacija važna, rekao je Aleksić.
Problem se javlja usled manjka znanja. To znanje treba da se stekne u visokoškolskim ustanovama, ali se to sve više izbegava i u politiku su upućeni samo oni čija će struka u budućnosti zahtevati da razaznaju makar osnovne političke pojmove i procese.
Studenti nekih drugih studijskih grupa ili drugih fakulteta na niškom Univerzitetu, a verovatno i na državnom nivou, nisu u toj meri zapravo upoznati sa političkim procesima i nisu svesni svoje pozicije u društvu. Studenti imaju veliku moć u svakom društvu i studenti bi ovde mogli da budu pokretači mnogih promena, samo treba da budu svesni toga, odnosno da budu svesni svoje snage u političkom procesu, kazao je profesor Obradović.
Studentski život ne može svako da priušti. Pogotovo ne neko ko dolazi u drugi grad samo da bi studirao. Taj neko sebi mora da obezbedi i smeštaj i hranu i sve stvari koje su neophodne za fakultet, od obične hemijske olovke do knjige, a sve to je takođe pitanje politike. Ekonomska situacija može da ima nekog uticaja na političku angažovanost, ali samo na način da toj angažovanosti doprinese.
Stalno se provlači ta fraza: “Ako se ne budeš bavio politikom, ona će se baviti tobom”. Fraza je, ali je istinita. Svi nešto beže od politike, a politika je sve. Od kvaliteta hrane u menzama, do zagađenog vazduha. Od visine i broja školarina, do cena osnovnih životnih namirnica. Mi biramo da li svesno pristajemo na takvo stanje i dozvoljavamo da nam neko govori da vredimo 1000 dinara i nudi nekakve besmislene “nove studentske kartice” ili ćemo se pokrenuti i uzeti stvar u svoje ruke. U životu ćemo dobijati samo onoliko koliko ćemo se pobuniti, stavila je u kontekst Anđelija, pokušavajući da objasni koliko je ustvari važno da mladi i te kako budu umešani u politiku.
Politička apatija mladih — sistemski problem?
Politička apatija je sve više prisutna kod mladih. U našoj demokratskoj državi mladi strepe na pojam politike. Postoje oni koji su nezainteresovani za politiku, ne bave se njom i ne shvataju njen značaj. Kod onih koji su čak i minimalno upućeni javlja se pozamašna doza nepoverenja, kako u aktuelne institucionalne moćnike, tako i u sve one koji predstavljaju trenutnu opoziciju. Iako možda postoji pozitivan broj mladih koji su zaintersovani za politiku, prema našem istraživanju većina anketiranih studenata, čak 116 njih smatra da mladi nemaju dovoljan uticaj na političke odluke u zemlji, dok samo 15 studenata misli da imaju. Ostalih 13 nema odgovor na ovo pitanje. Pa da li je ipak sve nezainteresovanost ili osećaj nemoći koji se javlja kod svakog pojedinca da utiče na tako veliku stvar kao što je politika?
Dugotrajno neznanje i nezainteresovanost za politiku označavaju glavni problem u društvu, postajući time sistemski izazov. Ova neangažovanost često je rezultat odsustva političke edukacije tokom celog školovanja, gde ne postoji ni jedan predmet ili projekat posvećen političkom obrazovanju.
Mislim da treba raditi na političkoj pismenosti još u srednjoj školi, baš kao i u slučaju medijske pismenosti, kako bi se kod mladih razvila kritička svest o tome da su sami odgovorni za to ko će ih predstavljati u Vladi i Skupštini i ko će brinuti o njihovim interesima i njihovoj budućnosti. Na primer, mladi moraju da razumeju da političari ništa nikome ne daju iz svog džepa, da je to novac svih građana koji je njima dat na raspolaganje i da upravo građanima moraju da odgovaraju za to kako se taj novac troši, objasnio je Aleksić.
Politički angažman studenata može se odvijati i kroz aktivnosti poput učešća u protestima, organizovanja debata ili kampanja, kako bi skrenuli pažnju javnosti na specifična pitanja koja ih se tiču. Takvi događaji ne samo da pružaju priliku studentima da izraze svoje nezadovoljstvo ili podršku određenim političkim strukturama, već i da artikulišu svoje stavove i stavljaju ih u dijalog s društvom.
Smatram da svako treba da bude na neki način uključen u politiku, ali mislim da procenat studenata u nekom globalu koji su raspoloženi za neka politička učešća, nije veliki. Kritički studenti novinarstva i komunikologije promišljaju o politici, da, ali taj angažman mislim da nije u toj meri toliko izražen, rekao je Obradović.
Obzirom da ne postoje inicijative od strane zvaničnih institucija koje jasno podržavaju razumevanje političkog sistema među mladima, veliku ulogu mogu da odigraju inicijative civilnog društva. One koje će nezavisno od školskog programa, države i bilo kakvih unutrašnjih uticaja na najbolji mogući način približiti politiku mladima.
Naravno, takva kampanja ne treba da liči na bilo kakvu političku strategiju kakvu viđamo pred izbore. Ne treba da opredeljuje mlade za neku konkretnu stranku. Treba da nauči mlade prvenstveno šta je politika, na koji način treba gledati na politiku i kako razviti jedno zdravo kritičko razmišljanje. Anđelija upravo skreće pažnju na apstinenciju koja vlada i manjku edukacije kojim je prožeta omladina.
Veći problem je što u samom formalnom sistemu obrazovanja gotovo da nema inicijative da već srednjoškolci dobiju takva znanja već dolazimo do situacije da dobijanje prava glasa dočekaju u neznanju i kako onda da uopšte taj glas iskoriste. Negde i ne čudi zašto se ministartsvo ne pozabavi time. Ustav i pravo građana je kao predmet izbačen iz programa gimnazija i većine srednjih stručnih škola. Kome treba demokratski obrazovana omladina? Ovde se planski radi na apstinenciji, zato je samo na civilnom sektoru da spase što se spasti da, zaključila je Anđelija.
Ilustracija; Foto, edit: SDL redakcija, Canva
Jedan od dodatnih aspekata uključenosti studenata u politiku jeste aktivizam unutar studentskih organizacija. Ove organizacije često služe kao platforme za izražavanje političkih stavova, zastupanje studentskih interesa i organizovanje različitih događaja. Kroz rad u studentskim udruženjima, mladi ljudi imaju priliku da se edukuju o političkim procesima, razvijaju liderske veštine i stvaraju promene na lokalnom i nacionalnom nivou.
Podrška studentskim organizacijama koje se bave političkim pitanjima igra ključnu ulogu. Njihov angažman i inicijative doprinose stvaranju svesti o političkim pitanjima među mladima, kao i razvijanju kritičkog razmišljanja i aktivnog građanstva. Takođe, uspostavljanje veza sa lokalnom političkom scenom može podstaći studente da se direktno uključe u političke procese.
Što se tiče političkih aktera, treba pričati sa mladima. Pitajte ih. Ne kreirajte politiku prema tome šta vi mislite da je dobro za njih, već ih pitajte koje su njihove potrebe. Ne obećavajte, nego pokažite primerima. Što se tiče društva smatram da treba podržati mlade u svakoj inicijativi. Dosta nam je osude kako su mladi pasivni i apatični. Mladi su onakvi kakvim ih mi vidimo. Ako ih vidimo samo kao neaktivne, onda će takvi i biti. Niz je primera koji to dokazuju. Što se tiče studenata htela bih da kažem da samo vi možete da utičete na to u kakvoj državi ćete živeti. Preuzmite odgovornost. Ubeđuju vas da ništa ne možete da promenite isti ti koje želite da promenite, istakla je Stanimirović.
Potrebno je stvarati prostor za aktivno učešće mladih u političkom životu, kako bi razvijali svoj politički identitet i osećaj odgovornosti prema društvenim pitanjima. Ohrabrenje dijaloga i raznolikosti mišljenja ključno je za razvoj demokratskog društva u kojem mladi prepoznaju svoju ulogu. Politička pismenost mladih zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje obrazovanje, medijsku pismenost, te stvaranje inkluzivnih prostora za njihovo aktivno učešće. Tek kroz zajedničke napore obrazovnih institucija, društva i političkih lidera mladi mogu stvoriti okruženje u kojem će postati informisani, angažovani građani i spremni da oblikuju bolju političku budućnost.
Njihovo učešće u političkim procesima ne samo da doprinosi pluralizmu mišljenja, već osigurava da se donose odluke koje odražavaju širok spektar interesa i potreba. Stoga, ulaganje u političku pismenost mladih nije samo pitanje sadašnjosti, već i strateški odabir za održivu budućnost naše države. Ohrabrenje njihove aktivne participacije, edukacija o političkim procesima i podsticanje kritičkog razmišljanja ključni su koraci prema izgradnji društva koje će biti sposobno da se suoči s izazovima i iskoristi prilike koje budućnost nosi. Mladi su nosioci promena i ulaganje u njihovu političku pismenost predstavlja investiciju u prosperitet i održivost naše zajednice.
O autorima
