U subotu, 19. avgusta, na ulazu Tvrđave otpočela je retro revija oldtajmer vozila, u okviru pratećeg programa prvog „Oldtimer” festivala. Klubovi „Oldtimer klub Niš” i „Vespa Naissus” su izložili neke od svojih starih automobila i motora, a neki primerci starih modela raznih automobila došli su i iz drugih gradova. Nakon posete ovoj reviji, posetioci su mogli da produže na koncert grupe „Kerber” na platou Tvrđave.
Isparkirana vozila privlačila su pažnju prolaznika zbog njihovog nesvakidašnjeg, ali očuvanog izgleda. Mnogi od njih su imali priliku da se prisete svojih automobila iz mladosti, kao što su čuvene Fiće i Bube. Osim njih, veliku pozornost posetilaca zaokupirale su i parkirane limuzine Mercedesi, ali i jedan Sitroen Ajkula.
Najveću pažnju privukao je neobičan kabriolet Kadilak Eldorado iz 1975. godine. Njegov vlasnik Dejan Stojanović istakao je za Studentski dnevni list da nije on došao do ovog automobila, već da je automobil došao do njega.
Izvukli smo ga iz jedne garaže u kojoj je stajao desetak godina, rekao je Stojanović.
Zastave 850 i 750, Honda Civic, Sitroen Dyane i Saab 96 su samo neki od oldtajmera koji su bili u subotu izloženi, a mnogi mališani su u njih ulazili uz dozvolu vlasnika, kako bi osmotrili i njihovu unutrašnjost. Drečave boje ovih oldtajmera, od žute do plave, učinili su tvrđavsku stazu avenijom duginih boja, što je dodatno zainteresovalo prolaznike.
Iako je ova izložba trajala samo tri sata, bilo je dovoljno vremena da se svaki automobil detaljno pogleda i da se uživa u prizoru automobila koji su se vozili na ulicama bivše Jugoslavije, o čemu dodatno svedoči okačena zastava bivše države na jednom modelu Wartburga. Revija je pokazala da grad i dalje neguje kulturu starih vozila i osećaj nostalgije koji oni bude.
Da podsetimo, ovo je prvi festival ovog tipa u Nišu i trajao je od 19. do 20. avgusta. Pored revije automobila, organizovana je i manifestacija Dani češke kulture u vidu revije haljina, kao i Sajam zdravog odrastanja. U nedelju, na zatvaranju festivala, nastupio je pevač Vlado Georgiev.
O autoru
