O prikazu žena kroz kulturu i umetnost

U četvrtak, 2. novembra na Filozofskom fakultetu održana je tribina na temu pravne diskusije pod nazivom „Žena: Moćna sila u svetu umetnosti i kulture”. Tribina je organizovana od strane Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa YOUth Inclusion, Equality & Trust , UNICEF i fondacije UNFPA Srbija. Gošće koje su prisustvovale tribini bile su dobitnica brojnih nagrada za solo pevanje Mina Nikolić, prva panelistkinja i dobitnica nagrade za najuspešnijeg likovnog kritičara mlađe generacije Lea Stanković i studentkinja sa odseka muzičke teorije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu Neda Nikolić.

Jedna od glavnih tema o kojima se diskutovalo jeste pozicija žena u kulturnom i umetničkom svetu, kao i u profesijama kojima se one bave svakodnevno. Umetnost je oduvek predstavljala najbolji način izražavanja društvenih problema i političkih pitanja, gde će se na najlepši, ali i najsuroviji način izraziti pojedinačna vrsta emocije koji ljudi osećaju u problemima jednog sistema. Sa druge strane, muzika je oduvek bila moćan alat za izražavanje društvenih problema i političkih pitanja. Kroz harmonije i stihove, ona može preneti duboke emocije i reflektovati nepravde u društvu.

Moj lični uzor i neko zbog koga sam zavolela opersko pevanje jeste čuvena Marija Kalas. Kada sam čula njene prve tonove,  u meni su se probudila neka osećanja koja nisam očekivala da operska muzika može da izazove u meni. Marija je bila razlog zbog kojeg sam počela više da istražujem o operskoj muzici i shvatila da  je to nešto čime želim da se bavim, rekla je Mina Nikolić.

Kao i u svakoj profesiji, uvek postoje prepreke koje predstavljaju jedan od problema za nastavak rada. Ako se sagleda pozicija žena u svetu muzike i kulture, može se reći da one imaju više prepreka nego što je očekivano kod muške strane, a jedan od glavnih prepreka jesu biološki problemi.

Umetnost nije dovoljno cenjena u društvu. Žene koje se bave umetnošću se nalaze u poziciji dvostruke diskriminacije i margilizacije. Sa jedne strane, umetnosti se ne daje dovoljno medijskog prostora. Ceo život morate da se dokazujete da je vaš posao validan i da nije samo neko sekundarno zanimanje. Još gore je od toga kada ste žena u svemu ovome, istakla je Stanković.

Foto: SDL redakcija/ Natalija Veličković 

Akademski svet je nezaobilazna tema u kojoj se i dalje dešava rodna diskriminacija. U poređenoj statistici, Mina Nikolić otkriva da žene i dalje ostaju rodno diskriminisane na svojim radnim mestima za razliku od muškaraca kada se radi o umetničkom svetu i da ne postoje konkretne promene. Međutim, kada se radi o značaju žena u svetu kulture i umetnosti može se reći da su najveći doprinos tome donele feministkinje.

U svetu muzike ništa nije različito kao u svetu istorije umetnosti. Žene su neprekidno upoređivane sa muškim stvaraocima i izvođačima, po čemu im se ne daje dovoljno prostora za njihov značaj i doprinos rada u svetu muzike, istakla je Mina Nikolić.

U muzici se danas napravio najveći preokret gde je preovladala komercijalna muzika bez ikakvih istinskih vrednosti dok se klasična muzika baca pod prašinu i zaborav, makar što se tiče mlađih generacija. Navedeno je da takav sadržaj najviše utiče na mlade ljude čime im se postavljaju i određeni kriterijumi za način života kojim će se voditi i tako šta će biti njihov poziv u vidu karijere jednog dana. 

Mislim da su ta estetika i ukus pogrešno usađeni danas mlađim generacijama i da treba puno snage i medijske pažnje da bi se to iskorenilo. Što se tiče obrazovnog sistema postoje te zakonske regulative koje govore o tome kako neguju razvoj talenata, ali da li je u stvarnosti stvarno tako? Više se na umetnost danas posmatra kao na hobi nego na stvaran posao od kojeg vi možete sutradan da živite ili da morate pored toga da imate neki dodatan posao. U obrazovnom smislu mislim da tu više igra glavnu ulogu pedagog kako će kao individua da se ophodi prema đaku, bilo da je muškog ili ženskog pola. Kao i da li će ta osoba da podrži mlade talente, navodi Neda Nikolić.

Jedne od najčešćih stereotipa koji se duži niz godina nameće ženama jeste da one treba da budu samo domaćice, majke i da takođe njima nije potrebno mesto u poslovnim područjima. Uticaj ovih iznošenih mizoginičnih argumenata je nešto što je uvek uznemirilo bilo koju ženu jer su joj samim tim smanjivali vrednost kao svoje sopstvene individue odnosno ličnosti, kao i čoveka.  Samim tim ne možemo, a da ne razmišljamo o ulozi žene u budućnosti kao ličnosti, majke i karijerne žene u svetu umetnosti i kulture.

Teret žena je uvek bio značajno teži i nepravedan pogotovo kada dolazi do sketora posla kojim se bave baš kao i pohvalama kojima dobijaju, koji nisu baš udaljeni na najbolji način. Šta više su pretvorene u jedan vid izgovorene šale u kojima nema nikakvog razumevanja sa muške strane, gde ukazuje da smo još uvek daleko od zadatog cilja ka ravnopravnosti i jednakosti između ova dva pola.

Bez obzira na rodnu pripadnost jednog pojedinca čovek se ne treba osporavati u svom stvaralaštvu, kao i doprinosu svoje umetnosti i istraživanja u poslu na osnovu svoje rodne pripadnosti čime se žene nažalost i dan danas bore sa rim jako i hrabro, zaključuje Stanković.

Za kraj ove pravne diskusije,  gošće su istakle da je uloga žena kao moćne sile u svetu kulture i muzike neosporna. Njihova kreativnost, vizionarstvo i strast obogaćuju umetničku scenu na globalnom nivou. Kroz različite žanrove i izraze, žene donose jedinstvene perspektive i otvaraju nove horizonte umetničkog stvaralaštva.  Zato, žene treba da budu strpljive, da rade na sebi i da uče stalno, jer to je proces koji traje zauvek. Jer, znanje je nešto što niko ne može da oduzme.