U sredu, 30. oktobra održana je interaktivna radionica na temu medijske pismenosti. Radionicu je držala diplomirana komunikološkinja Milena Kostić u saradnji sa Bečejskim udruženjem mladih. Medijska pismenost je pojam koji je nastao krajem 20. veka, a koji podrazumeva kritičko čitanje medijskog sadržaja uz upotrebu različitih tehnika. Prepoznavanje dezinformacija ključno je u današnjem, savremenom svetu zbog značajnog uticaja koje ostvaruje na društvo.
Na samom početku, prisutni su imali prilike da čuju nešto više o značaju medijske pismenosti i njenoj upotrebi u svakodnevnom životu.
Za medijsku pismenost je, ja bih rekla, pre svega bitno kritičko mišljenje gde treba stalno da sumnjamo kako bi ga što više razvili. Zatim informaciona pismenost, kako da kontrolišemo informacije, digitalna pismenost i statistička pismenost, rekla je Milena.
Ona dodaje da se lažne vesti smatraju zagađivačima javnog prostora i da bismo mogli da ih prepoznamo i odstranimo potrebno je da budemo medijski pismeni i informisani. Kako bismo to postigli, neophodno je da izađemo iz svog mehura.
Najvažnije je da izađemo iz tog našeg mehura koji nas okružuje. Recimo ukoliko stalno slušate istu muziku, recimo Stoju, vama će konstanto izlaziti samo narodna muzika, dok na Jutjubu imate još hiljade i hiljade različitog sadržaja. Isto tako se dešava i sa informacijama, dodala je Milena.
Drugi deo radionice je bio interaktivnog oblika gde su posetioci dobili zadatke da pronađu i isprobaju alate za proveru plagiranih tekstova ili fotografija.
Mi smo pitale ChatGPT i našao je par aplikacije koje mogu da provere tačno vreme i mesto gde je slikana slika, da li je slikana blicem ili ne. Ubacile smo sliku u njemu, meðutim, on nije uspeo da pogodi lokaciju, rekla je jedna od učesnica radionice.
Foto: SDL redakcija/Katarina Aleksandrović
Neki od pojmova koji su potrebni da bi bili medijski pismeni su, kako objašnjava, softverski robot, klikbejt, spin, što je sadržaj kojim autor pokušava da skrene pažnju sa nekog drugog sadržaja koji se u tom trenutku izveštava u medijima. Takođe, bitan pojam je i novinarska patka što je najčešće neproverena informacija koja se plasira sa tendencijom da izazove senzaciju o nekoj ličnosti ili događaju koji bi u realnosti prošli nezapaženo.
Od kad postoji internet od tad postoji i digitalni aktivizam. Počeo je da se razvija devedesetih i nastavio je da raste. Bitno je da zapamtimo da iako mi danas imamo pristup internetu postoje mnoge zemlje gde ga ljudi i dalje nemaju. Nemaju prosto izvore, izjavila je Milena.
Po završetku radionice razgovaralo se o digitalnom aktivizmu koji je važan i koristi se za širenje poruka. Na internetu postoje različite platforme na kojima se on može koristiti kao što su društvene mreže i blogovi. Takođe, važno je što je na internetu moguća anonimnost i zaštita privatnosti.
Medijska pismenost predstavlja važan deo u pogledu celokupne digitalne pismenosti. Nepoznavanje alata za proveru informacija, kao i nekritički stav kojim se upijaju sve plasirane informacije može dovesti do gušenja informativnog prostora. Posledice toga variraju od stadijuma da ih nema, pa sve do značajnog uticaja na život pojedinca, ali i celokupnog društva.
O autoru
