Klimatske promene su globalni problem koji je prisutan i u našoj okolini, a šta radimo po pitanju toga?

Klimatske promene se dešavaju, efektima klimatskih promena svedočimo, ali koliko smo svesni toga i šta činimo po tom pitanju? Merenja pokazuju da je sve veći uticaj ovih promena na svakodnevni život i da tome na globalnom nivou svi svedočimo, a samo zajedno možemo da radimo na ublažavanju efekta i adaptaciji na njih, zaključuju govornici koji su upravo o ovoj temi govorili na Gradskom forumu Media i reform centra u petak, 3. novembra. O klimatskim promenama, potencijalnim rešenjima govorili su Maja Kamenov ispred Odbora za ljudska prava grada Niša, profesor fakulteta Zaštite na radu Slobodan Milutinović, kao i Kristina Miljković ispred organizacije Azbuki.

Diskusija je otvorena komentarom koji je jedna čitateljka poslala, a koji se odnosio na to da su klimatske promene samo agenda i da stručnjaci navodno tvrde da one ne postoje. S tim u vezi, moderatorka ispred Media i reform centra Vesna Milić Radosavljević je upitala profesora fakulteta Zaštite na radu Slobodana Milutinovića za komentar.

Profesor je potom objasnio da se otprilike 95 odsto predstavnika stručne javnosti slaže da su klimatske promene prisutne, da postoje i da uticaji koji se stvaraju na zemlji predstavljaju glavni pokretač promena. Kako objašnjava, svi osećamo povećanja temperatura, počevši od Miholjskog leta koje je trajalo. Prisetio se i perioda kada su vremenski uslovi bili drugačiji, kada smo imali četiri godišnja doba, a dodao da sada to nekako nemamo. Kako ističe to je samo jedan od efekata klimatskih promena.

Klimatske promene su evidente, mi imamo merenja koja to pokazuju. Ljudi koji smatraju da klimatske promene ne postoje, oni ne demantuju ta merenja, oni uglavnom polaze od toga da su to rezultati nekih cikličnih promena klime na zemlji. Međutim, mi osim što merimo srednje godišnje temperature, temperature površinske i temperature mora koje su nam glavni vidljivi deo, odnosno ono što dokazuje promene klime, jer to jesu klimatski parametri, svaki klimatolog meri te promene, osim toga, imamo mnogo drugih parametara koji ukazuju na to da se sastav atmosfere menja, između ostalog gomila se taj ugljen dioksid i to je merljivo, kazao je profesor Milutinović.

Kako dalje objašnjava, mi ne možemo samo svojim čulima da opažamo koliki je nivo gasova sa efektom staklene bašte, ali da možemo da pratimo upravo parametre, enormne padavine. Moderatorka Milić Radosavljević je podsetila da i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi zbog uticaja klimatskih promena oko 2030. i 2050. godine mogao da se očekuje povećan uzrok smrti od bolesti koje se usled klimatskih promena javljaju. 

Profesor Slobodan Milutinović; Foto: SDL redakcija/ Anđela Jeremić

Klimatske promene jesu globalni problem, ali postoje svugde. Kako kaže Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava, informisanost o ovom problemu na lokalnom nivou je jako mala, što predstavlja problem kada je u pitanju razmišljanje o poboljšanju uslova. Nedostaje glas akademske zajednice, koja malo da ima priliku da se čuje.

Sa druge strane, što se mladih tiče, a u čije ime je govorila Katarina Miljković ispred organizacije Azbuki, oni su svesni klimatskih promena, imaju volje i imaju želje da se angažuju u ovoj oblasti i to praktično, a ne samo u širenju svesti o ovom globalnom problemu.

Mladi žele da nađu praktične načine kako možemo da poboljšamo stanje u kome se nalazi naša Zemlja, istakla je ona.

Kako dodaje promene nisu vezane samo za sadašnjost već i za dalje generacije. To je primetila kroz različite edukativne radionice koje oni organizuju. Međutim, pored velike želje mladih i velikog truda koji se zahteva u ovoj oblasti, postoji problem što su mladi u Srbiji dosta sputani, kako kaže.

Da bi se nešto promenilo moramo da se borimo, poručuje Miljković.

Što se tiče zvaničnih obrazovnih ustanova i edukacije sa te strane, profesor sa Fakulteta zaštite na radu objašnjava da postoje studijski programi u visoko školskim ustanovama koje se bave zaštitom životne sredine, ali da još uvek ne postoje specijalizovane studije koje se bave baš klimatskim promenama ili kilmatskom adaptacijom. On je kazao da uvek podvlači to da se problem klimatskih promena rešava na dva načina: ublažavanjem i prilagođavanjem, odnosno adaptacijom na klimatske promene.

Ublažavanje kako da bude manje tih gasova sa efektom staklene bašte da bi klimatske promene bile manje izražene. Adaptacija je već nešto što ide posle. U ovom trenutku mi možemo reći da smo već dostigli nekih skoro jedan i po stepen porasta srednje godišnje temperature. Na 3 stepena možemo očekivati nešto što je slično onim Holivudskim filmovima...(...) Mi smo sada između tih jedan i po i tri. Čini mi se da sada dolazi vreme, pogotovo ova decenija koja je ispred nas, kada ćemo mi morati mnogo više da radimo na prilagođavanju'', pojašnjava profesor.

Problem je što globalno društvo, odnosno svet ne radi dovoljno na ovom problemu. On je podsetio da je 2015. godine potpisan Pariski sporazum o klimi koji je predviđao određenja smanjenja i praktičan rad na rešavanju, odnosno rad u poboljšanju situacije kada je u pitanju ovaj globalni problem. Takođe je dodao da postoji Vodeći svetski forum na nivou predsednika država i Vlada koji se svake godine sastaju i diskutuju o tome šta se uradilo na ovom polju. Međutim, kako kaže, poslednji izveštaj govori da nije baš urađeno ono što je dogovoreno sporazumom.

Znači ide to mnogo teško, sa mnogo problema, to je skupa ''zabava'', da se ne lažemo, tu treba zložiti ogromne novce. Mi osim što tog novca nemamo dovoljno, mi nemamo dovoljno ni razvijenu svest, kaže on.

Praćenje odvijanja i dešavanja pod okolnostima koje se dešavaju se može odvijati putem aplikacije klimatskog atlasa (Digitalni atlas klime Srbije), kako profesor govori, a naša zemlja je među prvim zemljama u Evropi koja ima klimatski atlas. Kako objašnjava, putem sajta se može videti koje će temperature biti u budućnosti, ali dostupni su i svi klimatski parametri. Kada se govori o statistici, podaci o našoj zemlji su, reklo bi se, zabrinjavajući.

Nažalost, Srbija je jedna od najugroženijih zemalja na Evropskom kontinetu od efekata klimatskih promena, to danas već znamo, a Jugoistočna Srbija je na nivou čitave Srbije najugoženija. Imaćemo najviše posledica klimatskih promena, odnosno najviše efekata klimatskih promena. Nama je krajnje vreme da to shvatimo ozbiljno, upozorava profesor Milutinović.

Pored uključivanja civilnog sektora, kaže da je potrebno i jačanje svesti kod onih koji imaju moć donošenja odluka, jer su oni najznačajniji faktor u ovom lancu. Akademska zajednica ipak nema tu vrstu moći.

Kamenov se zatim dotakla istraživanja koje je sprovođeno na teritoriji Lalinca zajedno sa organizacijom Južna Morava. Naime, istraživački uzorak je ubrojio žene na ovoj teritoriji od 18 do 76 godina. Ta mikroistraživanja su takođe važna, kako je pojasnila, jer govore upravo o tome da su pojedinci, sami svesni postojanja ovog problema, jer sami osete i vide klimatske promene, pogotovo kada je u pitanju uzgajanje voća i povrća. Žene su svesne da tlo više nije prilagodljivo, da će morati da menjaju kulture koje uzgajaju, da je povećan broj insekata, a da su tehničkih mera svesne, samo što nemaju uslova da ih sprovode, osim onih osnovnih kao što je đubrenje i tretiranje insekata.

Dakle one jesu relevantan sagovornik lokalnoj samoupravi za plan mera, zaključuje Kamenov.

Maja Kamenov; Foto: SDL redakcija/ Anđela Jeremić 

Profesor Milutinović se nadovezao i istakao da poljoprivreda jeste najugroženija i da seljak koji obrađuje zemlju najbolje vidi kakva je situacija.

Činjenica je da se klima oduvek menjala, ali se nije menjala u tim obimima. Ovi obimi promena su nešto što i te kako nadrasta i ''Milankovićeve cikluse'' i ciklične promene, ističe on.

Postoje strateški planovi koje zemlje sveta izrađuju, a kod nas je aktuelan nacrt Plana i strategije Vlade Republike Srbije o klimatskim promenama koji je još uvek na javnoj raspravi, ali evidentno je da će biti usvojen, kako dodaje profesor. On je prema mišljenju profesora sveobuhvatam, sagledava dosta oblasti osim poljoprivrede i šumarstva. Dakle sagledava deo urbane adaptacije, urbanog prostora, koji je dodatno pogođen promenama klime, kako kaže profesor jer se tu stvara takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva.

Naša strategija se bavi i time i apektima javnog zdravlja i nekih bolesti koje će biti sve izraženije, neke za koje smo mislili da su vezane za afričke zemlje, dodaje.

Postoji i problem sa infrastrukturom, jer je sve projektovano za one klimatske parametre koji više ne važe. Takođe, tu je i problem zelenih površina, jer je to jedan od najboljih načina na adaptaciju. Kao što smo svi svedoci, u gradovima je sve manje zelenih površina, a to znači da je teže boriti se sa problemom koji se uporedno odvija.

Mladi mogu dosta da doprinesu i urade, jer po svojoj prirodi mladi bi trebalo da budu proaktivni i da nekom mikroniovu pokažu nama starijima šta može da se radi, a može mnogo toga. Recimo napravite jednu kišnu baštu dva sa tri, to je ono što je Niš već počeo da radi, govori profesor.

Zapravo kišna bašta je deo infrastrukture, odnosno bašta sa određenom vrstom biljaka koje dozvoljavaju bržu i bolju infiltraciju vode u zemljište, pojašnjava za javnost profesor. Ta voda koja je infiltrira u zemljište se kasnije koristi za našu potrošnju, a ako ode na asfaltiranim površinama, završiće u kanalizaciji, neće ostati i samim tim neće biti dovoljno vode za preradu. Zbog toga ističe da postoje mnogo drugih bliskih rešenja, kako ih zove, jer oni omogućavaju da se reše problemi koji nam dolaze, a da svako iz svog komšiluka može da krene da radi na njima.

Kristina Miljković se zatim dotakla i Strategije Evropske Unije za mlade, gde su mladi saslušani i gde je izrađen plan ciljeva 2018. godine, a od 11 ciljeva, jedan od njih je vezan upravo za životnu sredinu.

Kristina Miljković; Foto: SDL redakcija/ Anđela Jeremić 

Što se tiče lokalne samouprave, ključ je u strateškom planiranju. Profesor je prokomentarisao da je dobro da planiranje podrazumeva sve one akritvnosti koje se smatraju dobrim u oblasti prilagođavanja na klimatske promene, počev od aktivnosti u urbanom prostoru, preko aktivnosti koje su vezane za vodosnabdevanje, zaštitu štetnog dejstva vode, aktivnosti u oblasti javnog zdravlja, poljoprivrede, šuma, šumarstva, suše. On je i sam učestvovao u izradi nekoliko lokalnih planova adaptacije na klimatske promene, ali kako kaže onaj za grad Beograd koji je izrađen još 2015. godine i dalje stoji u fioci, a pored prestonice, još sedam, osam gradova imaju izrađen ovaj plan koji broji oko stotinak mera.

Lokalna samouprava ima obavezu da preduzima akcije u svakoj onoj oblasti u kojoj ima ingerencije. Od ovih nabrojanih oblasti ima u svakoj. Zato će biti veliki zadatak i odgovornost da se bave time, kazao je.

Ipak, kako kaže, odgovornost lokalne samouprave je jako velika, ali ona nema zakonsku obavezu da pravi strategiju, no međutim svake druge godine mora da izveštava šta je urađeno po ovom planu, pa tako lokalne samouprave kad se bliži taj rok, na brzinu pišu ono što se uklapa, što nikako nije dobar način. On napominje da ako ne postoji izrađeni plan, znači da se ne planira ni budžet, a ti planovi se i rade kako bi se planirale finansije. Ta planiranja pored mera, moraju da imaju i indikatore kako bi se merio uspeh, a važno je zajedničko planiranje.

Moderatorka je upitala Maju Kamenov odakle motiv da se Odbor za ljudska prava nađe u Zelenoj mreži Grada Niša. Podsetimo, Zelenu mrežu čine organizacije: Zeleni ključ, Južna Morava, Zooplanet, Azbuki, PROAKTIV, ENECA, Nova mreža, Deli prostor, Lokalna fondacija Niš, Media i reform centar, kao i Odbor za ljudska prava. 

Stoga je Kamenov objasnila da se verovatno mnogi zbune kada vide da je Odbor za ljudska prava deo ove ekološke mreže, međutim ističe da su pravo na zdravu životnu sredinu, pravo na čist vazduh, pravo na pijaću vodu su fundimentalna ljudska prava, a samim tim doprinose sa se podupre ono osnovno ljudsko pravo - pravo na život. Ona je takođe dodala da kada se govori o klimatskim promenama, treba se obratiti pažnja i na manjiske grupe i položaje, jer su oni značajno ugroženiji. Kao primer navela je osobe sa invaliditetom u toku poplava i to da je njima dodatno otežano da se bore sa time, tako da u strateški plan bi trebalo da se razmatra i o tom pitanju.

Moderatorka je za kraj podsetila da je krenula grejna sezona, a poznato je da grad Niš ima dosta problema sa individualnim ložištima. Profesor je prokomentarisao da ti gasovi jesu gasovi sa efektima staklene bašte i da zagađenje vazduha ima veze sa klimatskim promenama, a da imamo veće efekte klimatskih promenama u onim regionima, odnosno gradovima, gde je to zagađenje veće. Dodao je da smo mi konačno i dobili plan zaštite vazduha na nivou Srbije, a da ćemo već ove godine videti koliko je i da li je uošte nešto iz tog plana sproveneno.

Ima naznaka da ta individualna ložišta definitivno predstavljaju veliki problem na nivou lokalnih samouprava, odnosno na nivou gradova, a da se za njih treba tražiti neko rešenje i da će biti dostupnih subvencija za tako nešto. Neki gradovi već rade tako nešto, kazao je on i dodao da nisu samo ložišta problem, već da imamo i problem sa termoelektranama. 

Podsetimo, grad Niš je već par godina unazad ocenjen sa prekomerno zagađen kada je u pitanju zvanična ocena kvaliteta vazduha.

Ceo prenos ovog Gradskog foruma koji je održan u Media i reform centru možete pogledati na njihovoj zvaničnoj Fejsbuk stranici na linku.