Društvo u kome je sistem tih, isto je društvo u kome su ženski glasovi najglasniji. Vođe, noseći stubovi, a za nekoga su, jednom rečju, utočište. Žene koje su jake, ali najjače onda kada su udružene. Femmedia forum koji je održan u subotu 9. novembra upravo je okupio njih – feministkinje, koje su svoja shvatanja i lična iskustva podelile sa prisutnima na forumu. Kroz panele na kojima su neke od tema bile feminizam kroz prizmu aktivističkog delovanja, destereotipizacija tela, govor mržnje u medijima i slično, moglo se mnogo toga naučiti i podeliti u ovom prostoru gde su žene bile sve.
Iza kulisa Femmedia foruma krije se ime Milice Marković koja je kreator ideje i pokretač ovog projekta. Svoju ideju dobila je na akademskoj razmeni tokom koje je imala priliku da poseti Ameriku i godinu i po dana kasnije, uz podršku Milice i Kristine,svoje leve i desne ruke, kako ona kaže, desio se forum poput ovog.
Primetila sam da se puno puta osećam kao uljez, zato što biti devojka i biti mlada, raditi nešto što je izvan nekih okvira koje nam društo nameće je strašno. Često se u vas upire prstom. Mislim, ja nisam motivacioni govornik, da se razumemo, ali volela bih svim ovde devojkama da kažem da ni u jednom momentu ne dozvolite sebi da se osećate kao ja, da se osećate kao uljezi, jer niste. Ja sam ovde sa razlogom i ja sam bila dovoljno hrabra, dovoljno sposobna da ovo uradim. Tako ste i vi dovoljno hrabre, dovoljno sposobne da uradite bilo šta što zamislite u svom životu, rekla je Milica na otvaranju Femmedia foruma pre početka panela.
Prva tema panela bio je Govor mržnje u medijima. Govornice na ovom panelu bile su Anja Anđušić, Hristina Cvetinčanin Knežević, Dragana Prica Kovačević i Jelena Višnjić. Moderatorka panela bila je Ivana Jovanović, koja je panel otvorila govoreći o tragediji koja se dogodila pre tačno 11 dana u Novom Sadu ukazujući na činjenicu da je pitanja sve više, a odgovora, ali i odgovornosti sve manje.
Foto: SDL redakcija/Marija Vidojević
Anja Anđušić iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan obuhvatila je ceo medijski spektar Srbije u kojoj vlada mržnja, a u kome bi vladao i medijski mrak da nema onih novinara koji svoj posao rade savesno, a prvenstveno i ljudski, uzeći u obzir sopstveni parametar moralnih vrednosti.
Lako je izgubiti se usred ogromne količine govora mržnje u medijima i pogotovo nekih štetnih narativa mržnje prema ženama i drugim grupama. U toj situaciji novinari i novinarke rade u jako teškim uslovima. Rade pod ogromnim pritiscima, političkim, finansijskim, i u svemu tome su takvi ljudi u stvari zlata vredni ovom društvu, jer da nema njih stvarno bismo živeli u potpunom medijskom mraku, objasnila je Anđušić.
Autorka Feminizma iz teretane Hristina Cvetinčanin Knežević osvrnula se pre svega na opasnost koja vlada na internetu, a koja se prenela iz stvarnog sveta.
Svi ti štetni obrasci ponašanja, na prvom mestu je glavna uloga očekivanja, pa zatim i sankcija. Sve se to pojavilo digitalno, međutim, za razliku od trodimenzionalnog sveta gde imamo kakve-takve zakone da to zauzdamo, digitalni svet divlja, pojasnila je Hristina.
Novinarka sa portala 021 Dragana Prica Kovačević, skrenula je pažnju na glavni problem kod izveštavanja o nasilju.
Ono što mi vidimo svakog dana u našem poslu jeste da mediji, naročito tabloidi, izveštavaju o nasilju prvo kao pojedinačnom događaju što je veliki problem. Takođe, vidimo da kada su u pitanju određene manjinske grupe, da je to mnogo gore, rekla je Dragana osvrnuvši se na izveštavanje o femicidu koji se dogodio u neformalnom naselju, a o kome su tabloidni mediji izveštavali stavljajući tačnu adresu gde se femicid dogodio.
Politika je neizostvani deo svakog segmeta života, a ipak su feministkinje uvek glasno postavljale politička pitanja na koja neko nije smeo ni da pomisli. Jelena Višnjić, direktorka medijske produkcijske kuće i feminističke organizacije, govorila je upravo o konzervativnom pristupu ženama u javnoj sferi.
Gotovo sam sigurna da su žene i feministkinje imale dovoljno hrabrosti u ovom društvu, možda jedine, da postavljaju dublja politička pitanja. Mi živimo u društvu koje nema konsenzus oko društvenog pitanja. Ova država mrzi žene, mislim da je to potpuno jasno, mrzi sve koji misle drugačije, objasnila je Višnjić.
Drugi panel bavio se Feminizmom kroz prizmu aktivističkog delovanja, a sa Milicom Marković koja je bila i moderatorka ovog panela razgovarale su Emilija Milenković, Jelena Riznić, Ljilja Nešić i Staša Ivković.
Foto: SDL redakcija/Marija Vidojević
Kada je Informer objavio intervju sa serijskim silovateljem, grupa građanki više puta protestovalo je ispred Informera. Njihova predvodnica bila je upravo Jelena Riznić, osnivačica Ženske solidarnosti, koja je na ovom panelu pažnju posvetila eksploataciji ženske traume.
Iako je taj protest bio neposredno podstaknut činjenicom da je to udarna pesnica režima, Informer je objavio intervju sa serijskim silovateljem. To je usledilo nakon mesec dana naših konstatnih deljenja gde se taj serijski silovatelj nalazi, kako možemo da se odbranimo od njega. Suštinski je taj protest bio protiv eksploatacije ženske traume u medijima i uopšte protiv ovakvog nasilja, rekla je o situaciji od pre dve godine.
Ona je takođe spomenula i da postoje emocije adekvatne za žene i muškarce u smislu da se bes i agresija kod muškarca vide kao normalni izraz njihove rodne uloge i ne posmatraju se kao emocije.
Emilija Milenković, članica odbora Krovne organizacije mladih Srbije, pažnju je posvetila naglašavanju činjenice koliko je važno izaći na proteste.
Mene kada pitaju da li ima smisla, da li da izlazimo na ulice, ja se setim protesta protiv akušerskog nasilja ispred Ministarstva zdravlja. Pitam sebe šta bi se desilo da mi nismo izašle na taj protest. I možda nismo svaki slučaj akušerskog nasilja sprečile i to nasilje skroz iskorenile, ali smo tada digle glas i rekle ovo nije u redu. Svaki protest je vredan, jer samo pomislite šta bi bilo da nismo izašle na ulicu, napomenula je Emilija.
Staša Ivković, osnivačica Osnažžene, od 2021. godine posvećena je osvetničkoj pornografiji. Ukazala je na to da ne postoje izolovani slučajevi i da osvetnička pornografija nije retka pojava, ali i koje su njene posledice.
Zapravo imamo dosta devojaka koje nam se javljaju zbog osvetničke pornografije. Svaki put kada pročitam da imamo novi slučaj devojke koja prolazi kroz to besna sam i nemoćna. Ja ono što mogu da im pružim jeste besplatnu pravnu pomoć i psihološku, ja da ih izlečim i da im zalečim sve te rane ne mogu, jer to stvarno jesu trajne emocionalne i psihološke posledice. Imali smo slučajeve da se pomišlja na samoubistvo i izolacije od samog društva, kako će to porodica da prihvati pogotovo ako je manje mesto, skrenula je pažnju Ivković.
Feministkinja Ljilja Nešić posvećena je feminizmu od devedesetih godina i potvrdila je da se ništa od tada pa do danas nije promenilo. Kako je njeno rodno mesto Leskovac, grad koji se nalazi u razuđenom Jablaničkom okrugu, ona je poslednjih godina posvećena bezbednošću žena u ruralnim sredinama.
Meni je jako tužno, žalosno, a to kod mene izaziva bes zato što se ništa nije promenilo od onda. Zato što smo mi u tim devedesetim godinama imali istu situaciju koju imamo sada. Imamo dve opštine na teritoriji Jablaničkog okruga koje nemaju mrežnu pokrivenost. Tako da smo mi poslednje četiri godine posvetile bezbednošću žena u ruralnoj sredini iz prostog razloga što smo se mi kao neke aktivistkinje suočile sa stravičnim nasiljem koje smo pretrpele kao pojedinke i organizacije uopšte, objasnila je Nešić.
Neposredno nakon toga, Ljilja je rekla kakve su žene i izgovorila je rečenicu u koju stane sve. Sa malo reči, uspela je da kaže mnogo.
Žene su mnogo snalažljivije, praktičnije, mnogo brže reaguju u nekim situcijama. Verujte mi, ako žene stanu, staće ceo svet, rekla je Ljilja, nakon čega je usledio gromoglasan aplauz prisutnih.
Na trećem panelu pod nazivom Deseterotipizacija ženskog tela govorilo se o standardima i očekivanjima koje društvo nameće ženama, o njihovom uticaju na samoprihvatanje, kao i o izazovima koji se tiču ženskog identiteta i seksualnosti. Dragana Dukuljev i Brana Antović Aleksić podelile su svoje uvide i lična iskustva, govoreći o temama koje su od ključnog značaja za savremenu ženu.
Foto: SDL redakcija/Marija Vidojević
Na pitanje moderatorke Ganje Nikolić o standardima i očekivanjima prema ženama, Dragana Dukuljev, koja je poznatija kao Daca magic, naglasila je da su očekivanja u vezi sa ponašanjem često restriktivna i usmerena na suzbijanje ženskog izraza i mišljenja.
Očekuje se da budemo tihe, neprimetne, da gledamo u pod i nemamo svoje mišljenje. Naša borba je borba protiv tih kalupa i stereotipa lepote, rekla je Dukuljev.
Ona dodaje i da društvo često postavlja okvir u koji žene treba da se uklope, ali postavila je i suštinsko pitanje: Zašto bismo uopšte želele da pratimo te standarde?
Kada je reč o samoprihvatanju, Dukuljev je primetila da su žene danas u boljoj poziciji nego ranije, ali da su i dalje podložne pritisku da se upoređuju sa drugima. Prema njenim rečima, mnoge mlade devojke i dalje traže uzore i prihvataju nametnute standarde, dok se lepota često posmatra kroz ograničavajuće i unapred definisane okvire.
Diskusija se zatim usmerila na standarde vezane za žensku seksualnost. Dukuljev je istakla kako se često veruje da seksualnost žene nije važna i da se očekuje da ona bude poslušni inkubator. Edukacija o seksualnosti je ključna, smatra ona, jer prisutne predrasude i uticaj pornografije na očekivanja dodatno komplikuju proces prihvatanja sebe. Prema njenim rečima, pornografija često daje nerealne slike tela i ponašanja, što može izazvati nesigurnosti kod mladih ljudi kada odluče da budu seksualno aktivni.
Brana Antović Aleksić je vlasnica Brana’s Divine World, autorka podkasta OdaBrana i piše kolumne za Danas.rs i Elle magazine. Ona je dopunila Draganu ukazujući na pritisak da žene uvek treba da budu jake, posebne, da urade sve što bi trebalo da se čekira do određenog perioda u životu. Prema njenim rečima, kada se žene otrgnu od tih očekivanja, postaju problem za okolinu. Ona je osudila nametanje standarda lepote koji ne prepoznaju individualnost i dodala da je svaka osoba lepa na svoj način i da ne postoji jedna definicija lepote.
Na pitanje o tome šta znači biti negovana, Brana je odgovorila da je to često refleksija ispunjavanja određenih očekivanja. Ona se dotakla i izazova balansiranja između dve uloge – influenserke i aktivistkinje.
Ja nisam potpuno ni influenserka ni aktivistkinja, pripadam i jednom i drugom svetu i to može da bude loše po mene, jer me ne prihvatju ni jedni ni drugi. Ovima sam previše sređena, ovima sam premalo sređena, ovima sam previše ozbiljna, ovima sam premalo ozbiljna i stalno tako balansiram između ta dva. Momenat kada mi je postalo apsolutno okej jeste kada sam ja u sebi našla mir, jer to sam sve ja i svaku od njih ću da delim na društvenim mrežama, rekla je Antović Aleksić.
Četvrti panel pod nazivom Seksizam u medijima podsetio je prisutne na izazove i probleme sa kojima se suočavaju žene u novinarstvu, posebno na lokalnom nivou. Diskusiju su vodile Nina Pavićević, Iva Parađanin Lilić, Branislava Jovanović i Vesna Milić koje su podelile svoja zapažanja o seksizmu u medijima i potrebi za rodno senzitivnim jezikom, dok je moderatorka bila Ivana Jovanović.
Foto: SDL redakcija/Marija Vidojević
Autorka profila Kritički Nina Pavićević je istakla da, iako žene danas imaju više slobode u izboru i pravima, ti izbori nisu u potpunosti autonomni već su često oblikovani društvenim normama.
Žene koje prihvataju patrijarhat rade to iz neke vrste sigurnosti, verujući da će im to pružiti zaštitu. Ali ta sigurnost je samo iluzija, rekla je Pavićević, osvrćući se na to kako mnoge žene još uvek doživljavaju seksizam u medijima.
Iva Parađanin Lilić,voditeljka Tampon Zone, naglasila je da mediji danas uključuju mnogo više od tradicionalnih formi, jer svako ko ima pristup internetu može postati medij, što dodatno povećava prostor za seksističke poruke.
Seksizam je kao otrovno gorivo koje se stalno taloži, istakla je Iva, naglašavajući koliko je važno da seksizam u medijima bude jasno imenovan i osuđen.
Dodala je da, iako je ovaj problem prisutan, vidi sve veći broj istraživačkih tekstova i žena na vodećim pozicijama, što ukazuje na pozitivan pomak u borbi protiv seksizma.
Branislava Jovanović, autorka podkasta Svet na leđima žene, govorila je o izazovima novinarki u lokalnim sredinama. Prema njenim rečima, razlika u uslovima rada između lokalnih i nacionalnih medija je značajna, a žene su često potisnute na manje plaćene pozicije, dok rukovodeća mesta pripadaju muškarcima.
Na lokalu žene su te koje izlaze na teren, dok su muškarci uglavnom na rukovodećim pozicijama, objasnila je Branislava, dodajući da su razlike u platama značajne, posebno u poređenju sa većim gradovima kao što su Niš i Beograd.
Vesna Milić, novinarka Media i Reform centra, dotakla se pitanja rodno senzitivnog jezika za koji smatra da je još uvek slabo prisutan u medijima. Kako kaže, rodno senzitivan jezik deluje rogobatno mnogima jer ruši tradicionalne norme. Ona smatra da je ovaj jezik važan za promovisanje rodne ravnopravnosti, ali da je prisutan otpor prema njemu, jer se često doživljava kao pretnja tradicionalnim vrednostima.
Peti panel pod nazivom Izveštavanje o femicidu imao je za cilj da prikaže trenutne prakse i izazove u načinu na koji mediji pristupaju izveštavanju o femicidu. Projektni asistent Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan Aleksandar Đokić i novinarka sa portala 021 Dragana Prica Kovačević osvrnuli su na senzacionalizam, otkrivanje identiteta žrtava i etičke aspekte izveštavanja, uz predloge kako unaprediti praksu izveštavanja o ovoj temi.
Foto: SDL redakcija/Lea Mitić
Na pitanje moderatorke Ganje Nikolić na koji način lokalni mediji mogu odgovornije izveštavati o femicidu, Aleksandar Đokić istakao je da su lokalni mediji često prvi na mestu zločina i imaju pristup informacijama iz prve ruke, ali da često prikazuju femicid na način koji može štetiti porodici žrtve.
U jednom istraživanju smo za par sati otkrili lokaciju, zgradu i broj stana gde se dogodio zločin, rekao je, osvrćući se na to kako anonimni izvori i komšije često neprimereno komentarišu nasilje.
On je takođe naglasio da su novinari na lokalnom nivou često nedovoljno plaćeni, pa su prinuđeni da svoje priloge prilagođavaju nacionalnim medijima, što dodatno komplikuje objektivno i odgovorno izveštavanje o ovoj osetljivoj temi. Takođe, izveštavanje o ovim temama utiče negativno na psihičko zdravlje porodica i društva, posebno zato što je crna hronika najčitanija rubrika. Napomenuo je i značaj etičkog pristupa, pozivajući novinare da se stave u poziciju porodica koje su izgubile voljene osobe, kako bi shvatili težinu i bol koju senzacionalizam može izazvati.
Dragana je dodala da su otkrivanje identiteta žrtava i senzacionalističke fotografije česta pojava u izveštavanju.
Identitet žrtve se često otkrije pre nego što porodica dobije priliku da sazna tragične vesti na dostojanstven način, rekla je, objašnjavajući da se to dešava zbog otkrivanja imena, prezimena, inicijala ili čak fotografije kuće.
Takođe je napomenula da institucije, poput policije i tužilaštva, često šalju medijima saopštenja sa previše informacija, što novinari zatim objavljuju, bilo sa namerom ili iz nepažnje.
Na pitanje kako bi mediji trebalo da izveštavaju o femicidu, Aleksandar i Dragana su naglasili važnost odgovornog i empatičnog pristupa. Preporučili su da se izveštavanje vrši u saradnji sa stručnjacima i organizacijama za prava žena kako bi se osiguralo da su informacije tačne i da se identitet žrtve ne otkriva nepotrebno. Takođe su apelovali na novinare da izbegavaju senzacionalizam i da izveštavaju o uzrocima i širem kontekstu femicida, umesto da se fokusiraju na detalje zločina.
Šesti, a ujedno i poslednji, panel pod nazivom Uloga žena u pomirenju govorio je o specifičnoj ulozi žena u procesima mira i pomirenja, posebno u kontekstu postratnog Balkana. Maja Žilić, Anja Irina Jokić i Nevena Rudinac su podelile svoja iskustva i perspektive o tome kako žene mogu doprineti prevazilaženju etničkih i društvenih podela, istovremeno se osvrćući na izazove i prepreke sa kojima se susreću u tom procesu.
Foto: SDL redakcija/Marija Vidojević
Na pitanje moderatorke Ivane Jovanović: Kako smatrate da se marginalizacija seksualnog nasilja u ratnim sukobima odrazila na pravdu za žrtve, posebno u kontekstu bivše Jugoslavije, i koje promene smatrate ključnim za unapređenje njihovog položaja, Nevena Rudinac, članica Inicijative mladih za ljudska prava YHIR, istakla je marginalizaciju seksualnog nasilja u ratnim sukobima, posebno u kontekstu bivše Jugoslavije.
U Srbiji je i dalje teško priznati da je tvoj narod počinio neki zločin, rekla je, osvrnuvši se na temu silovanja u ratu kao sredstva poniženja i dominacije.
Napomenula je da žene u ovim situacijama bivaju viđene kao objekti kroz koje se vrši pritisak na druge zajednice, ali da, uprkos tome, one često pronalaze snagu i hrabrost da se bore za pomirenje i zajednički mir.
Aktivistkinja i master politikološkinja Anja Irina Jokić istakla je važnost saradnje žena iz različitih etničkih zajednica, kao što su albanska i islamska, u postizanju mira. Jer, kako kaže, bez obzira na etničku pripadnost, suočavamo se sa istim problemima gde žene mogu doprineti prevazilaženju društvenih podela kroz međusobnu solidarnost.
Važno je da žene ostave etničke i verske identitete po strani kako bi se radilo na zajedničkom cilju – stvaranju boljih uslova za sve. Na kraju dana, sve se svodi na ravnopravnost i prosperitet za žene, rekla je Jokić.
Maja Žilić, aktivistkinja koja radi u Trag fondaciji na platformi Združene govorila je o zakonskim okvirima koji se odnose na žrtve rata i njihovim ograničenjima. Pomenula je član 22. Zakona o civilnim žrtvama, prema kojem su žrtve one koje su, usled ratnih dejstava, pretrpele značajna fizička oštećenja. Maja je naglasila da zakon ne uzima dovoljno u obzir psihološke posledice koje žene preživljavaju nakon rata samo zato što su žene.
Dodelom sertifikata volonterima, govorom projektne menadžerke Milice Marković i zajedničkim fotografisanjem, simbolično je završen Femmedia forum. Razmena iskustava, promene u pristupu izveštavanju i podršci ženama ključne su za smanjenje diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja.
Poruka Foruma jeste da odgovorno novinarstvo, međusobna podrška žena i međusobno jačanje svesti o rodnoj ravnopravnosti predstavljaju temeljne korake ka društvu u kojem žene imaju prostor za izbor, bezbednost i poštovanje svojih prava.
O autorima
