U senci svakodnevnih vesti, izdvaja se jedna tema sa surovom snagom, otkrivajući duboko ukorenjene probleme društva koji često ostaju skriveni. Femicid, reč koja nosi teret ubistva žena zbog rodnog identiteta, ističe jednu od najozbiljnijih manifestacija rodno zasnovanog nasilja. Prelama se kroz različite društvene slojeve, podsećajući čitavo društvo na sveprisutne rodne nejednakosti i neravnotežu moći. U prethodnim godinama broj femicida naglo je porastao, ukazujući na potrebu za hitnim merama i promenama u pristupu rešavanja ovog problema. Prema podacima Udruženja građanki „FemPlatz” od početka ove godine u Srbiji je registrovano čak 27 femicida. Svake dve nedelje, u proseku, jednu ženu u Srbiji ubije član porodice, a najčešće u njenom domu.
Poslednje istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2018. godine, koje је obuhvatilo 161 zemlju, pokazalo је da је svaka treća žena najmanje jednom tokom života bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, а da najveći procenat učinilaca čine intimni partneri. Ova organizacija je 2013. godine iznela podatke o rasprostranjenosti fizičkog i seksualnog nasilja počinjenih u partnerskom odnosu i van njega. Došli su do zaključka da je nasilje nad ženama problem javnog zdravstva epidemijskih razmera. Budi zabrinutost u svetskim razmerama, jer predstavlja rizik za zdravlje žena, ograničava njihovo puno učestvovanje u društvu i uzrokuje veliku ljudsku patnju.
Rezultati istraživanja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za teritoriju Republike Srbije pokazuju da је 1,7 miliona (62 odsto) žena bilo izloženo psihičkom, fizičkom ili seksualnom nasilju nakon 15. godine života.
Od vekova tišine do vapaja za pravdom
Naša zemlja, pored brojnih u svetu, spada u grupu država koja neguje patrijarhalne vrednosti u kojima su jasno definisane rodne uloge. Ova tradicija je postavila muškarce kao glavne nosioce moći i autoriteta, dok su žene bile često podređene i imale ograničen pristup resursima i pravima. Tokom 19. i 20. veka, feministkinje su se usprotivile tradicionalnim normama koje su uslovljene patrijarhatom, što je dovelo do otpora i nasilja kod onih koji su želeli da očuvaju svoj status.
Pojam femicida označava osobu koja izvršava ubistvo žene na osnovu njenog pola, odnosno žrtvujući je zbog toga što je ženskog roda. Kontekst femicida je ključan kako bi se razumeo razlog zašto se ovi zločini dešavaju. Femicid se često dešava u okvirima nasilnih partnerskih odnosa, porodičnog nasilja, ali i u drugim situacijama gde je žrtva ubijena zbog svog rodnog identiteta. To može uključivati ubistva zbog odbijanja seksualnih zahteva, pretnji ugroženog ponosa ili jednostavno zbog toga što je žena, žena.
Redovna profesorka Filozofskog fakulteta, prof. dr Danijela Gavrilović, ističe da je sam femicid povezan sa društvenim faktorima i da od toga zavisi njegova stopa koja se razlikuje od društva do društva.
Ono što je problem u našem društvu jeste tolerancija na nasilje, naročito nasilje prema ženama i tradicija koja ovo nasilje normalizuje, muškarci i žene koji se socijalizuju na vrednostima koje ovo nasilje ne prepoznaju. Najužasnija posledica nasilja u porodici jeste upravo femicid, kao čest rezultat. U našem društvu koje se suočilo sa nedavnom ratnom prošlošću postoji i visok nivo prijavljenog i neprijavljenog oružja što takođe utiče na mogućnost da se porodično nasilje završi smrću nekoga od članova porodice, najčešće žena, ali nekada na nesreću i deca budu žrtve, a česti su i slučajevi kada muškarac nakon ubistva žene izvrši samoubistvo, govori Gavrilović.
Sam kontekst femicida uključuje i društvene, kulturne i ekonomske faktore koji podržavaju ili tolerišu takvo nasilje. Ovo može obuhvatiti nedostatak efikasnih zakona i politika za zaštitu žena, normalizaciju nasilja prema ženama u medijima, nedostatak edukacije o rodnoj ravnopravnosti i stereotipima, kao i druge oblike diskriminacije koji doprinose takvom okruženju. U suštini, femicid se odnosi na najozbiljniji oblik rodno zasnovanog nasilja prema ženama, a razumevanje konteksta ovih zločina pomaže u prepoznavanju uzroka i preduzimanju mera za njihovu prevenciju.
Prema podacima iz kvantitativno-narativnog izveštaja mreže Žene protiv nasilja u periodu od 1. januara do 30. juna 2022. godine u Srbiji je ubijeno 17 žena, a ubili su ih partneri ili članovi porodice koji su nakon ubistva izvršili i samoubistvo. Nakon izvršenog femicida, dodatni tragičan ishod počinioca bude čin samoubistva.
Muk i osećaj nesigurnosti
Posledice femicida su duboko razarajuće i imaju ozbiljne i dugotrajne efekte na pojedince, porodice, zajednice i društvo u celini. One se šire, izazivajući reakcije koje otkrivaju duboko ukorenjene strukturalne nejednakosti i problematične rodne dinamike unutar društva. Samo prepoznavanjem širine uticaja femicida društvo se može ozbiljno pozabaviti sistemskim promenama koje su potrebne kako bi se ovakav oblik nasilja suzbio.
Posledica femicida jeste i nizak nivo bezbednosti i spontane „pouzdanosti” stanovnika jednog društva. Ljudi ne mogu da budu pouzdani da će društvo u kome žive obezbediti sredinu u kojoj mogu da upravljaju svojim ponašanjem na osnovu očekivanog ponašanja drugih. Deca koja žive u takvoj sredini, a to su sva deca u zemljama u kojima je stopa femicida visoka, mogu da usvoje obrasce ponašanja koji će perpetuirati femicid kao što je to slučaj do današnjih dana u Srbiji, navodi Gavrilović.
Takođe, dodaje i da često pored očiglednih fizičkih posledica nasilja, ono što sve žene i devojčice iskuse, i što je na jedan način traumatično, jeste duboki osećaj gubitka sigurnosti. Porodice i bliske osobe žrtava doživljavaju intenzivan emocionalni bol i traume usled gubitka voljene osobe. Osećaji krivice, tuge, besa i šoka često mogu imati dugotrajne efekte na njihovo mentalno zdravlje. Svedoci femicida, uključujući decu, članove porodica i osobe koje su prisustvovale incidentu, takođe mogu iskusiti traumu. Ovo može uticati na njihovu sposobnost suočavanja sa stresom i svakodnevnim životom.
Diplomirana psihološkinja i volonterka Psihološkog savetovališta za studente Dunja Đorđević, objašnjava da žene koje su pretrpele bilo koji vid nasilja imaju problem da svet dožive kao sigurno mesto, da veruju ljudima, da veruju sebi, da se osećaju bezbedno u svom telu. Zato smatra da je jako važno da se potraži neki vid psihološke podrške i pomoći i da se obezbedi siguran prostor ispunjen razumevanjem i podrškom kako za žene, tako i za članove porodice koji su nesumnjivo pod uticajem nemilih događaja.
Ona navodi i da su ljudi svedoci svih 27 femicida koji su se desili u Srbiji samo od početka ove godine, kao i svih prethodnih, koji su na jedan duboko bolni način uticali na mnoge ljude.
Možda je jedno od rešenja to da više pričamo o tome, slušamo se međusobno, budemo empatičniji i probamo da na neki način osvestimo korene problema i razbijemo zid ćutanja o nasilju koji je duboko transgeneracijski utkano u naše društvo dok s druge strane odajemo počast svakoj ženi koja je bila žrtva i ženama koje su istupile i podelile svoju priču, dodaje Đorđević.
Brojni aktivisti su širom Srbije organizovali performanse i proteste u cilju menjanja svesti kako bi skrenuli pažnju na ovu ozbiljnu temu. Centar za devojke u Nišu je kroz svoj performans istakao da je do kraja maja ove godine čak 18 žena stradalo u partnerskim i porodičnim odnosima samo zbog svog pola. Njihov performans je uključivao simbolično formiranje ženskog groblja od strane aktivistkinja, koje su nosile imena žrtava femicida od ove godine. Slično tome, tokom protesta Srbija protiv nasilja u Novom Sadu aktivisti su izveli snažan performans ispred policijske stanice. Tim činom su hteli da naglase rastući problem porodičnog nasilja u Srbiji, gde su žene često žrtve. Aktivistkinje su ležale na platou ispred zgrade policije, a ostali su iscrtavali njihove siluete na asfaltu. Imena ubijenih žena u porodičnom nasilju ove godine su istaknuta, uz apel da nadležni hitno deluju kako bi sprečili dalje nasilje.
Osim toga, jedan od slučajeva iz regiona koji je potresao javnost dogodio se 11. avgusta u Gradačcu, u Bosni i Hercegovini, kada je Nermin Sulejmanović usmrtio nevenčanu suprugu Nizamu Haćimović, nakon što ga je par dana pre toga prijavila za porodično nasilje. Tragična priča Nizame, čije je ubistvo bilo emitovano na društvenoj mreži Instagram, osvetljava ozbiljan propust u sistemu zaštite žrtava nasilja. Sistem koji je zapravo trebalo da pruži zaštitu i podršku žrtvama nasilja, ovog puta je omanuo. Njena prijava nasilja trebala je da bude korak ka sigurnosti, ali je umesto toga dovela do njenog tragičnog kraja. Zaštita žrtava nasilja ne sme da bude samo formalnost - mora da bude dosledna, brza i efikasna. Nakon ovog femicida mnoge žene su protestovale u Bosni i Hercegovini pod sloganom Ako žene stanu, staje sve. Povezivanjem ovih događaja, poruka postaje jasna - nasilje nad ženama zahteva hitnu i odlučnu reakciju kako bi se sprečile tragične posledice.
Uvid u dublje korene femicida
Studija pod nazivom Faktori rizika za femicid koju je sprovela američka medicinska sestra poznata po svojim istraživanjima o nasilju u porodici i nasilju nad ženama Žaklin Kembel, pokazala je da među velikim brojem žena starosti od 15 do 45 godina smrtnost je uzrokovana femicidom. Kao rizični faktori, posebno u emotivnom odnosu, ona navodi učestalost i ozbiljnost fizičkog nasilja pre izvršenog ubistva kao glavni faktor femicida, pretnje, uhođenje, prisiljavanje na seksualni odnos, pretnje oružjem, prekomerno korišćenje alkohola i opojnih droga, suicidnost izvršioca i sudska presuda koja je prethodila za učinjeno krivično delo u domenu nasilja.
Veliki procenat žena koje su ubijene bile su pre toga izložene fizičkom i psihičkom zlostavljanju od strane svog emotivnog partnera. U našoj zemlji, kao i globalno, postoji niz faktora koji zajedno doprinose pojavi femicida. Patrijarhalne norme i tradicionalne uloge igraju važnu ulogu. Ova društvena okolina često podržava neravnotežu moći među polovima, što doprinosi ideji da muškarci imaju pravo da kontrolišu žene. To stvara okruženje gde se nasilje može smatrati opravdanim.
Dunja Đorđević objašnjava i da su brojna istraživanja pokazala da prisustvo kontrole, ljubomore, dominacije, agresivnosti i impulsivnosti, brze promene raspoloženja, kao i otežano prilagođavanje društvenim pravilima ponašanja mogu biti psihološki faktori koji doprinose pojavi femicida. Ona ističe i da je u pitanju kompleksan problem, pa shodno tome i pristupa svakoj osobi na jedan složen način.
Nasilje unutar porodice ima duboke korene u pojavi femicida. Deca koja su izložena nasilju imaju tendencije da postanu nasilnici ili žrtve u budućnosti, produžavajući taj ciklus. Socijalna i ekonomska nejednakost dodatno komplikuje situaciju. Žene koje su finansijski zavisne od nasilnika suočavaju se s dodatnim preprekama pri napuštanju opasnih odnosa, što ih čini ranjivim. Pored svih ovih faktora, važno je napomenuti i način na koji mediji izveštavaju o nasilju prema ženama i njegovom najbrutalnijem obliku – ubistvu, koje iz godine u godinu postaje sve tabloidnije, a sve manje istraživačko.
Uticaj medija i društvenih mreža na femicid
Mediji i društvene mreže igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti o slučajevima femicida. Kroz medijsko izveštavanje, informacije o incidentima se šire širom društva, što može povećati svest o problemu. Jedna od osnovnih funkcija medija je da blagovremeno i istinito obaveštavaju građane o stvarima koje su se dešavale van njihovog perceptivnog dometa. Ostale, više društvene funkcije se nadograđuju na ovu osnovnu funkciju, pomoću koje mediji mogu direktno ili indirektno uticati na društvene tokove i pojave prisustvom, načinom, vrednošću i etičkim kvalifikacijama umetnutim u informacije koje mediji distribuiraju.
Imajući u vidu činjenicu da mediji u velikoj meri mogu da utiču na predstave pojedinaca o različitim društvenim fenomenima, jako je važan narativ izveštavanja o femicidu i nasilju. Dakle, treba izveštavati bez prisustva bilo kakvih senzacionalističkih ili stereotipnih izraza ili prebacivanja odgovornosti sa počinioca na ženu, rekla je Đorđević.
Nadovezala se i na to da je nasilje prema ženama društveni problem koji počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena i shodno tome je neophodno menjati postojeće medijske perspektive i obaveštavati javnost na jedan odgovoran način. Neophodno je da se podrška ženama pruža u atmosferi poverenja, u vidu rada različitih savetovališta i institucija kroz individualni terapijski i savetodavni rad.
Način na koji mediji izveštavaju o femicidima može doprineti normalizaciji ili stigmatizaciji nasilja prema ženama. Ako se ubistva žena tretiraju kao izolovani incidenti ili se koristi jezik koji minimizira ozbiljnost problema, to može stvoriti utisak da je nasilje prihvatljivo. Mediji mogu uticati na to kako društvo reaguje na slučajeve femicida i pomoći u stvaranju empatije i saosećanja prema žrtvama nasilja.
Širok spektar oblika i manifestacija femicida
Femicid je zastupljen u svim društvima, a može biti manifestovan na različite načine u zavisnosti od kulture ili nekih drugih faktora. Nezavisno od ispoljavanja, zajednička osnova femicida leži u patrijarhatu i nejednakosti žena, tačnije u idejama koje su protkane kroz društvene odnose i koje su deo bilo kojeg vida nasilja nad ženama čiji je ishod smrt žrtve. Nasilnici su ljudi koji se upuštaju u nasilje prema drugima, često iz potrebe za kontrolom i dominacijom. Njihovo ponašanje može biti motivisano niskim samopouzdanjem ili željom da osete moć. Nedostatak empatije prema patnji žrtava je česta karakteristika, a nasilnici često ignorišu ili minimiziraju bol koju nanose.
Postoje statistike koje pokazuju da nasilnici mogu biti bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti - dakle nasilje i femicid se može desiti od strane bilo kog člana društva. Ali ono što možemo da izdvojimo kao određenije pokazatelje, na osnovu istraživanja, jesu prisustvo istorije prethodnih slučajeva proganjanja i maltretiranja, prisustvo dominacije, nesposobnost samokontrole, povećana osetljivost na stres, prisustvo nesigurnosti, prisustvo negativne emocionalnosti, konzumiranje alkohola i droga, navodi Đorđević.
Ona dodaje i da je veoma važno da se razume činjenica da svi ljudi razvojno prolaze kroz različita iskustva na jedinstven način i da lična istorija svakog čoveka može doprineti pojavi nekih sklonosti kao što je, između ostalog, i agresivno ponašanje.
Borba za promenu
Borba protiv femicida zahteva sveobuhvatne napore kako bi se osigurala sigurnost žena, prevencija nasilja i promocija rodne ravnopravnosti. Jedna od ključnih strategija u borbi protiv femicida je kreiranje i sprovođenje strožih zakona protiv nasilja prema ženama, uključujući femicid, kako bi se osigurala pravda za žrtve i efikasno kažnjavanje počinilaca. Edukacija o rodnoj ravnopravnosti, nasilju prema ženama i femicidu treba da bude sastavni deo obrazovnih programa i kampanja za javnost.
U Srbiji postoji niz zakona i pravnih instrumenata koji se bave rodno zasnovanim nasiljem. Jedan od takvih zakona je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je usvojen 2017. godine i usmeren je na sprečavanje nasilja u porodici, uključujući i rodno zasnovano nasilje. Propisuje mere zaštite žrtava, hitne zabrane prilaska i kazne za počinioce nasilja.
Krivični zakonik Republike Srbije sadrži odredbe koje se tiču različitih oblika nasilja. Kazne za ubistvo i nasilje prema ženama koje rezultira smrću mogu biti stroge, u zavisnosti od okolnosti slučaja. Postoji i Zakon o zabrani diskriminacije koji se bavi problemom diskriminacije u svim oblicima, uključujući i rodno zasnovanu diskriminaciju i nasilje. Iako nije zakon, Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja pruža podršku i pomoć ženama koje su žrtve nasilja, uključujući i savete o zakonima i pravima.
Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen je odlukom Vlade Republike Srbije 2017. godine, kako bi se obeležio događaj iz 18. maja 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za samo tri dana ubijeno sedam žena širom Srbije. S ciljem bolje zaštite žrtava i odlučnijeg suočavanja s nasiljem nad ženama i devojčicama, koje se smatra potpuno neprihvatljivim društvenim problemom, Ministarstvo pravde je započelo izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2016. godine. Cilj izrade ovog zakona bio je unapređenje preventivnih mera kroz procenu rizika od strane nadležnih organa, kako bi se nasilje sprečilo i tragične posledice minimizirale.
Zakon je stupio na snagu 1. juna 2017. godine i značajno je unapredio pravni okvir za zaštitu žena i devojčica od nasilja koje se temelji na rodnoj osnovi. Ova zakonska regulativa nije samo osnažila potencijalno ugrožene osobe da potraže pomoć, već je takođe podigla svest javnosti o neprihvatljivosti ćutanja, nedopustivosti takvog nasilja i njegovoj krivičnoj sankcionisanosti. Takođe, naglasila je potrebu za izgradnjom poverenja između žrtava i nadležnih državnih organa.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je u periodu od 2014. do kraja 2022. godine analizirao 117 slučajeva femicida na sudu. Više od polovine nije označeno kao teško ubistvo što omogućuje onima koji izvrše femicid da prođu sa manjim kaznama. Kazne mogu da se kreću od 10 godina zatvora do doživotne kazne. Međutim, s obzirom da se uglavnom počiniteljima ubistava sudi na osnovu krivičnih dela sa manjim kaznama, najčešće izrečene kazne su do 15 godina zatvora ili psihijatrijsko lečenje.
Načini zaštite u borbi protiv femicida
Pristupanje osobama koje su preživele pokušaj femicida zahteva poseban pristup koji je ispunjen saosećanjem i pažnjom. Prvi korak ka adekvatnom ophođenju prema žrtvama jeste iskreno saosećanje. Ono ne samo da pruža utehu žrtvama i njihovim porodicama, već i osnažuje zajednicu da se zajednički suprotstavi ovakvom nasilju. Pokazivanje empatije i slušanje njihovih priča omogućava ženama da se osećaju podržano i da se čuju, čime se prekida osećaj izolacije koji često prati ovakve tragedije.
Đorđević navodi da je najbitnije da se stvori društvena klima u kojoj žena koja je doživela neku vrstu nasilja neće sa sobom nositi određenu stigmu i osudu. Ona navodi i da se iz prakse pokazalo da je femicid predvidiv, jer je on najčešće posledica nasilja koje dugo traje.
Najvažnije je prepoznati faktore koji su rani pokazatelji da nešto nije u redu, a na osnovu istraživanja pokazalo se da su to postojanje prethodnog porodičnog nasilja, disfunkcionalna porodična atmosfera, bezbednosni rizici, ali je potrebno uzeti u obzir i specifične osobine ličnosti koja je izvršila femicid kao i način na koji se žena odnosi prema nasilju i zlostavljanju, rekla je Đorđević.
Ona objašnjava i da su na osnovu istraživanja identifikovana četiri ključna faktora rizika za slučajeve femicida, a to su: napuštanje partnera, ljubomora i različite vrste kontrolišućeg ponašanja, istorijat nasilja u porodici ili intimnom partnerskom odnosu i konzumiranje alkohola i mentalne teškoće počinioca kao što su depresija i agresivnost. Sa druge strane, femicid može biti sprečen i tu su promene u smislu reagovanja na vreme neophodne. To bi moglo da se postigne ostvarivanjem predloga Femicide Watch – nezavisnog nacionalnog tela za praćenje femicida.
Uloga psihologa se sastoji u tome da prvenstveno pruži podršku i stvori siguran prostor u kome bi žene, kao i članovi njihove porodice i zajednice, osetile da je neko tu za njih, da im olakša i pomogne u prevazilaženju teškog događaja. Neophodno je razumeti ono što je ženama potrebno, ne pretpostavljati, osuđivati, etiketirati, već negovati kulturu slušanja u društvu kom će žene moći da veruju i osećaju se prihvaćeno, govori Đorđević.
Dodaje i da je formiranje preventivnih programa jako važan zadatak psihologa, jer je potrebno osvestiti činjenicu da je prevencija neophodna kako u institucijama, tako i u svakodnevnom životu, a promene se dešavaju kada ljudi nauče da prepoznaju različite vrste nasilja.
Važno je da u bilo kom slučaju žena zna da nije kriva i da rešenje ne može biti jednostavno, jer se radi o složenoj pojavi za čije razumevanje mora doći do udruživanja svih nas. Važno je raditi na osnaživanju žena kroz podsticanje rezilijentnosti, odnosno sposobnosti da se adekvatno odgovori na stres, da se podsete koliko svaka individua poseduje snage u sebi. Vreme je da menjamo pogled društva na femicid, da napredujemo, razumemo i pružimo podršku svima onima kojima je potrebna, jer nasilje nad ženama i devojčicama nisu tragični događaji, oni su svesni izbori koji su mogli biti sprečeni, ističe Đorđević.
Ona zaključuje da je veoma važna i spremnost da se oslušne i istupi za one žene koje na trenutak izgube glas, da se ne ćuti i ne žmuri na pojavu nasilja.
Edukacija i prevencija igraju ključnu ulogu u smanjenju femicida i rodno zasnovanog nasilja. Ove strategije su usmerene na promenu društvenih normi, osnaživanje žena i muškaraca, te podizanje svesti o problemu.
Postoje mnogi načini da se na prevenciji femicida radi kada jedno društvo osvesti da je to veliki problem sa kojim se suočava, što u Srbiji nije u potpunosti slučaj. Od senzibilizacije stanovništva pre svega za prepoznavanje i nultu toleranciju prema porodičnom nasilju, a onda i femicidu, preko radionica i predavanja koje mogu da rade na promeni vrednosnog sistema mladih i ostalih, do usklađivanja i promene pravnih normi u oblasti, zaključuje profesorka Gavrilović.
Održavanje radionica, seminara i događaja za mlade može osnažiti njihovo razumevanje o ravnopravnosti polova, prevenciji nasilja i važnosti međusobnog poštovanja. Pružanje ženama veština za samoodbranu, ekonomske nezavisnosti i podršku u stvaranju zdravih partnerskih odnosa može smanjiti njihovu ranjivost na nasilje. Stvaranje sigurnih skloništa, telefonskih linija za podršku i onlajn resursa za žrtve može pružiti izlaz iz nasilnih situacija. Kroz promenu stavova, podršku žrtvama i promociju rodne ravnopravnosti, društva mogu stvoriti sigurnije okruženje za sve.
Prevencija femicida nije samo bitna radi zaštite žena, već i za celokupno društvo. Smanjenje tolerancije prema nasilničkom ponašanju i uspostavljanje odgovornih sankcija ne samo da bi spaslo živote žrtava, već bi i obeshrabrilo širenje nasilja i stvaranje atmosfere u kojoj se nasilje smatra prihvatljivim ili nekažnjivim. Sveobuhvatan pristup prevenciji nasilja, uključujući promenu normi, edukaciju, rigorozne zakone i dosledno kažnjavanje, ključan je za stvaranje bezbednog društva u kojem nema mesta za nasilje i zloupotrebu moći.
Prevencija je važna za celo društvo, apeluje članica Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović, koja je nedavno za javnost istakla da je za rešavanje femicida pre svega važno razumevanje pojave i njenih specifičnih karakteristika i rizika, ali to nedostaje sistemu zaduženom za intervenciju i zaštitu. Pored toga, navodi i da nedostaje društveno razumevanje psihičkog nasilja, posebno prinudne kontrole, kao ozbiljnog bezbednosnog rizika za teško povređivanje i ubistvo žena. Rešenje ne može da bude jednostavno i jednokratno jer je reč o kompleksnoj pojavi. Treba da se krene od dubinske analize dve grupe femicida – nasilja za koja su institucije znale, a ubistvo ipak nije sprečeno, kao i sve većeg broja slučajeva ubistava žena za koja, bar prema pisanju medija, nije bilo prijava i intervencija.
Svaki femicid predstavlja nenadoknadiv gubitak za porodicu, zajednicu i društvo u celini. Samo kroz zajedničke napore, osvešćivanje i angažovanje možemo stvoriti okruženje u kojem će žene i devojke živeti slobodno od straha, nasilja i diskriminacije. Svaki akt femicida je ne samo gubitak jednog života, već i ozbiljan podsetnik na duboko ukorenjene nepravde u društvu. Društvo u celini mora da se odupre ovom nasilju, izvoru patnje i straha, i zajedno izgrade svet u kojem se svaka žena oseća sigurno, poštovano i slobodno. Svaki korak ka jednakosti, edukaciji i osvešćivanju je korak bliže okončanju femicida. Jer, zaustavljanje femicida nije samo cilj, već i moralna potreba.
Pored ovog problema, postoje i institucije koje mogu da pomognu u zaustavljanju takvih stravičnih događaja. Važno je da žene znaju da nisu same i da postoje resursi i podrška na koju mogu da se oslone. Postoje SOS linije i organizacije posvećene zaštiti žrtava nasilja, pružanju podrške i pomoći kako u Nišu, tako i u svim gradovima u našoj zemlji. U Nišu je za bilo koji vid nasilja moguće pozvati Sigurnu kuću - Centar za socijalni rad putem broja telefona 018/521/210, kao i SOS telefon za decu žrtve nasilja romske nacionalnosti putem brojeva: 018/515/318 i 0800/100/909.
O autoru
