Da li su dezinformacije samo netačne informacije ili su one mnogo više od toga? Kako su nastale i na koji način privlače pažnju javnosti? To su samo neke od tema predavanja o dezinformaciji u javnom prostoru koje je vodila ambasadorka Švedske u našoj zemlji, Njena Ekselencija Anika Ben David. Predavanje je održano u petak, 1. decembra na Filozofskom fakultetu u saradnji Departmana za komunikologiju i novinarstvo sa NVO Mladi ambasadori i ambasadom Kraljevine Švedske.
Na početku predavanja, Anika Ben David istakla je da kada god putuje po Srbiji pokušava da nađe priliku da porazgovara sa studentima ili mladim ljudima o tome za šta se oni zalažu, šta rade u Srbiji i u kom pravcu bi voleli da Srbija ide ukoliko bi to zavisilo od njih.
Biti diplomata, kako objašnjava Anika Ben David, znači obavljanje diplomatskih dužnosti u ime svoje zemlje ili organizacije. To su stručnjaci za međunarodne odnose i komunikaciju, često angažovani u rešavanju međunarodnih problema, održavanju mira, promovisanju saradnje između različitih država ili organizacija, kao i zastupanju interesa svoje zemlje ili organizacije na međunarodnom nivou.
Mi Švedska smo mala država, poput Srbije. Naša populacija broji deset miliona, dok vaša sedam. Mi smo zemlja koja zavisi od izvoza, a to znači da moramo da budemo veoma aktivni na međunarodnom nivou i da imamo jake veze sa našim susedima, našim partnerima, čak i sa onima sa kojima se ne slažemo, koliko je to moguće. Dakle, to je posao diplomatije. U mom svetu kao ambasador Švedske ovde u Srbiji pokušavam da objasnim šta je Švedska, šta Švedska vidi u Srbiji i šta ona radi ovde, šta je za nju važno i za šta se zalaže, rekla je Anika Ben David.
Ona dodaje i da postoji međunarodni poredak koji je zasnovan na pravilima. To znači da postoje pravila oko kojih su se sve zemlje na svetu složile, ali su ih mnoge zaboravile. Smatra da treba svi ljudi da se udruže i da rade zajedno, jer veruje u međunarodni sistem gde ne odlučuje samo vojna moć.
Rat između Rusije i Ukrajine bio je povod za masovno širenje dezinformacija širom sveta. Ovaj rat je promenio sve za Švedsku, jer smo skoro susedi sa Rusijom. Švedska je mala zemlja i njena snaga je u tome što je jaka demokratska zemlja i kao država imamo moć da donosimo sopstvene odluke i izbore, objašnjava Anika Ben David.
U svetu sveprisutne informacione povezanosti, dezinformacije predstavljaju ozbiljan izazov koji podjednako pogađa pojedince, društva i globalne zajednice. Dezinformacije su lažne ili obmanjujuće informacije namerno kreirane s ciljem širenja netačnih predstava o stvarnosti. Ovaj fenomen postaje sve značajniji u digitalnom dobu, gde su informacije lako dostupne i brzo se šire putem društvenih medija, onlajn platformi i drugih digitalnih kanala.
Informacije su zasnovane na nauci ili utvrđenim činjenicama. Tokom predavanja, Anika se osvrnula i na tri vrlo bitne komponente koje su u potpunosti suprotne infomaciji. Reč je o terminima disinformation, misinformation i malinformation. Prva dva su slična pojma, ali se koriste u različitim kontekstima i imaju suptilne razlike u značenju.
Disinformation znači namerno širenje lažnih informacija, često s namerom obmanjivanja ili manipulacije ciljane publike. Nasuprot tome imamo misinformation koja se odnosi na netačne informacije koje se šire bez namere da se obmane ili manipuliše. Ova vrsta netačnih informacija može proisteći iz grešaka, nepažnje ili neznanja, a osoba koja je delila informacije nije nužno svesna da su one netačne. Malinformation potiče od latinske reči mal koja znači loše. Dakle, to je informacija koja ima svrhu da nekoga povredi. Sve ove tri komponente čine ono što se naziva propaganda.
Izvor informacija u današnjoj Srbiji je uglavnom televizija, dok je najnepopularniji radio. Međutim, mladim ljudima je danas najvažniji izvor informacija Internet, pre svega popularne društvene mreže kao što su Fejsbuk, Instagram i TikTok. Veoma je bitno da se sami izvori informacija proveravaju, jer se često putem Interneta šire brojne dezinformacije i laži, istakla je Anika Ben David.
Veoma su značajna i ljudska prava koja se često povezuju sa 1948. godinom. Ova godina je ključna za istoriju ljudskih prava, jer je tada usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima od strane Opšte skupštine Ujedinjenih nacija. Sama deklaracija predstavlja prvi sveobuhvatan međunarodni dokument koji ističe osnovna prava i slobode koje bi svi ljudi trebalo da uživaju, bez obzira na njihovu rasu, boju kože, pol, jezik, religiju, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinu, rođenje ili drugi status. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima sastoji se od 30 članova koji garantuju prava kao što su pravo na život, slobodu i bezbednost, pravično suđenje, slobodu izražavanja, slobodu veroispovesti, pravo na rad, pravo na obrazovanje, i mnoga druga.
Sloboda izražavanja je temeljno ljudsko pravo koje se odnosi na pravo pojedinca da slobodno izrazi svoje mišljenje, ideje i stavove bez straha od represije ili cenzure. Ovo pravo obuhvata različite oblike izražavanja, uključujući govor, pisanje, umetničke izraze, novinarstvo, versku propagandu i slične aktivnosti.
Sloboda izražavanja u Švedskoj je važno ljudsko pravo. To je pravo na pristup informacijama zasnovanim na činjenicama. Vi imate pravo na sopstveno mišljenje, da tražite informacije i da ih primate i delite. Sloboda izražavanja u Švedskoj je često naglašena i zaštićena vrednost. Svi donosioci odluka moraju snositi odgovornost za ono što iznose. Sve informacije moraju biti slobodno dostupne i novinarski izvori su uvek zaštićeni, rekla je Anika Ben David.
Što se same dezinformacije i propagande tiče, Anika objašnjava da se korišćenjem dezinformacija uskraćuje ljudima pristup informacijama zasnovanim na činjenicama, oblikuju se lažni narativi, polarizuje javno mnjenje, podriva poverenje u institucije društva i na taj način se može promovisati govor mržnje i nasilni ekstremizam. Švedska je poznata po snažnoj tradiciji zaštite slobode izražavanja i novinarskih sloboda. Ova zemlja postavlja visoke standarde u očuvanju slobode medija i izražavanja, a pravni okvir, kao i društveni normativi, igraju ključnu ulogu u tom kontekstu.
Švedska ima Nacionalni centar za sajber bezbednost, Nacionalnu agenciju za psihološku odbranu, Švedski medijski savet i medijsku pismenost u školama od devet do 12 godina koji ukazuju na značajnu pažnju koja se posvećuje oblasti sajber bezbednosti, odbrane od psiholoških pretnji, regulisanju medijskih sadržaja i promociji medijske pismenosti, pojašnjava Anika Ben David.
Nacionalni savet za sajber bezbednost igra ključnu ulogu u zaštiti digitalne infrastrukture zemlje. Ova institucija radi na identifikaciji i sprečavanju sajber pretnji, pruža savete i podršku različitim sektorima u jačanju njihove sajber bezbednosti. Pored ovog centra postoji i Nacionalna agencija za psihološku odbranu koja ima zadatak da prati i analizira pretnje u informacionom prostoru, uključujući psihološke operacije koje mogu imati uticaj na švedsko društvo.
Švedski medijski savet je agencija koja reguliše i nadgleda medijski sektor. Introdukcija medijske pismenosti u školama od devete do 12. godine pokazuje posvećenost Švedske obrazovanju ove veštine. Ova inicijativa ima za cilj pripremanje učenika da kritički razmišljaju o informacijama, razumeju medijske poruke i prepoznaju lažne informacije, čime doprinosi razvoju informacione pismenosti u društvu.
Sve ove inicijative zajedno čine integrisani pristup zaštiti švedskog društva od digitalnih pretnji, promovišući istovremeno odgovornost i slobodu u medijskom prostoru, uz poseban naglasak na edukaciju i pismenosti.
Dezinformacije predstavljaju ozbiljan izazov u savremenom društvu, naglašavajući potrebu za proaktivnim pristupom u suočavanju s ovim fenomenom. Borba protiv dezinformacija zahteva saradnju između građana, medija, obrazovnih institucija i vlasti, jer svi smo odgovorni za proveru i deljenje tačnih informacija kako bismo sačuvali integritet javnog prostora i promovisali istinu kao osnovnu vrednost društva.
O autoru
