Anđelija Stanimirović: Ovo nije samo borba studenata, ovo je borba svih nas

Aktivistkinja i studentkinja Filozofskog fakulteta na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo, Anđelija Stanimirović, jedna je od prisutnih aktivistkinja na aktuelnim protestima koji se održavaju kako u Nišu, tako i u drugim gradovima u Srbiji. Protesti „Srbija protiv nasilja” održani su osam puta do sada u mnogim gradovima širom Srbije sa ciljem da se zaustavi nasilje i podstakne stvaranje boljeg i odgovornijeg društva. Upravo su studenti glas društva, kritični i aktivni u suočavanju s društvenom nepravdom i promovisanju pozitivnih promena, a o svom stavu i svojim utiscima o svemu ovome Anđelija je govorila za „Studentski dnevni list”. 

Aktivizam studenata ima dugu istoriju i često je bio pokretač značajnih društvenih promena. Njegova važnost leži u tome što pruža priliku studentima da izraze svoje stavove, brinu o temama koje su im važne i da deluju kao agenti promene. Protesti protiv nasilja okupljaju ljude kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i zahtevali promene u vezi sa pitanjem nasilja u društvu.

Studentski aktivizam ne bih odvajala od bilo kojeg aktivizma. Mislim da je on u svojoj srži postojanja jako značajna stvar. To je nešto što se ne uči, nešto što ne može tek tako da se desi. Aktivizam je nešto što u čoveku postoji od rođenja. Ono što mi poznajemo kao tradicionalni aktivizam je ono što danas viđamo na protestima i tu možemo da prepoznamo studentski aktivizam koji je uvek bio glavna i pokretačka snaga svih društvenih, ali na kraju krajeva i političkih promena u svakoj državi, pa i u našoj, navodi Anđelija.

Ona dodaje i da su studenti imali glavnu ulogu u svim masovnim protestima u našoj zemlji od 1968. godine, pa kasnije tokom devedesetih godina što je rezultiralo petooktobarskim promenama u Srbiji 2000. godine. I u novom dobu opet smo svedoci da studenti igraju važnu ulogu i upravo zbog toga oni predstavljaju ključ svake promene u čemu se i ogleda vrednost studentskog aktivizma.

Trenutno na protestima Srbija protiv nasilja nisu samo studenti i mladi, tu su i stariji, penzioneri, kao i deca. Tako da bih rekla da ovo nije samo borba studenata, ovo je borba svih nas. Jako je važno ono što se desilo sada, a to je da su se studenti probudili, jer su oni upravo budućnost ove zemlje i ako se budućnost ove zemlje ne probudi onda ta neka zemlja i nema budućnost, ističe Anđelija.

Na pitanje kako je nositi se sa izazovima i preprekama u studentskom aktivizmu, ona odgovara da je izazova i prepreka mnogo i da je bitno da se ljudi udruže, jer se samo na taj način mogu postići promene.

Kada govorimo o mladima, tu se susrećemo sa dva glavna izazova. Jedan je okolina koja neprestano percipira mlade kao neaktivne, pasivne, apstinentne, politične i to je veliki problem. Međutim, u poslednje vreme imamo nov momenat u društvu kada se totalno menja narativ, gde studenti koji dolaze na proteste, dolaze u grupi, bivaju dočekani aplauzima, ovacijama i fenomenalnom energijom drugih ljudi i to je jedna stvar koju moram da istaknem. Nikada do sada nisam osetila da je ljudima toliko važno da su studenti tu i da toliku nadu vide u njima i to je za mene najveći preokret. Bio je najveći izazov, a sada je najveći izvor nade. Drugi najveći izazov je kako pokrenuti mlade ljude da nam se priključe, odnosno kako ih mobilisati i negde im objasniti značaj toga da treba da se priključe, ne samo ovoj borbi, nego da se priključe svakoj borbi, da krenu da prate politiku, da izlaze na izbore i da se bore za svoja prava, kazala je Anđelija.

Pitali smo je šta su protesti protiv nasilja i kakva je njihova uloga, na šta nam je odgovorila da su oni zapravo eskalacija svega onoga što se nagomilava u društvu decenijama.

Protest protiv nasilja jeste protest građana. To je vapaj za boljim društvom i promenama. Velika mi je nada ovaj protest, jer smo došli do toga da nam se deca ubijaju na ulicama da nakon toga ne može ništa gore da nam se desi. Zato je definicija ovog protesta buđenje. Buđenje svesti u svakom segmentu da moramo da se menjamo iz korena, pojašnjava.

Sa svakog protesta postoji neka priča i neka anegdota, nešto što je obeležilo taj protest. S obzirom da je aktivna na njima, pitali smo je koje su joj bile najupečatljvije situacije na samim protestima.

Meni je najupečatljivije to što kada odem na protest i pogledam ljude oko sebe, imam osećaj kao da ih sve poznajem, kao da su mi svi prijatelji. I to su toliko divni i kulturni ljudi. Takođe, upečatljiv trenutak mi je bio i kada se veći broj nas okupio u Beogradu i zajedno otišlo na protest, kada su nas ljudi koji su već bili okupljeni kod Narodne skupštine dočekali aplauzima i ovacijama. Tada su oko nas svi plakali, meni je to bio najemotivniji trenutak do tada. Još jedan značajan treuntak bio je kada sam u Nišu sa svojim ljudima zakoračila na ulicu. Taj trenutak, kada si sa svojim kolegama, svojim prijateljima i u svom gradu, kada su naši profesori stali rame uz rame sa nama, to je ono što ću sigurno pamtiti i što će ostati kao jak i upečatljiv utisak, priča Anđelija.

Svedoci smo da je u javnom prostoru  nasilje prisutno u velikoj meri: od televizije, rijalitija, medija i tabloidnog novinarstva do Narodne skupštine i sednice koje su takođe pune nasilja. Ovi protesti svode se na borbu protiv svega toga. 

Nasilje je postalo obrazac koji je normalan, a to nikako nije smelo da nam se desi, jer zbog toga što je to postalo normalno, zbog toga što smo dozvolili da nam se dese ubistva, da nam se nasilje prelije na ulicu. U tom smislu se podigla svest kod velikog broja ljudi koji protestuje svake nedelje protiv tog nasilja u svojoj okolini, bilo ona manja ili veća. Sigurna sam da nakon ovih protesta nećemo ostati isti kao društvo, jer ako ostanemo isti kao društvo posle ovoga, onda je to naš najveći poraz, ističe Anđelija.

Na pitanje kako se pojedinci i organizacije mobilišu za organizaciju samog protesta, ona navodi da je danas vrlo teško mobilisati ljude koji su demotivisani i koji se plaše da izađu i da iznesu svoje mišljenje.

Godinama nemamo nijednu instituciju osim ulice koja radi svoj posao i negde smo imali situaciju da su uglavnom isti ljudi izlazili na ulice, a sada dolazimo do toga da su totalno novi ljudi na protestima, novi ljudi koji nikada nisu išli na proteste i to mi je drago. Mislim da je danas moblizacija postala moralni čin građana. Protest je rad na sebi i to je dovoljan razlog da ljudi same sebe mobilišu, zaključuje.

Poruka koju Anđelija želi da pošalje jeste da kroz studentski aktivizam, mladi ljudi stvaraju platforme za solidarnost, podršku i mobilizaciju, gurajući granice i transformišući društvo.

Ovi protesti su inspiracija i izvor nade za bolju budućnost. Oni nas podsećaju da ljudi imaju snagu da menjaju svet. Kroz svoje glasove, akcije i inicijative, svi mi možemo izgraditi društvo bez nasilja, gde se poštuju ljudska prava i pravda.

Podsetimo, Anđelija je bila među govornicima na protestu u Nišu ove subote, kao predstavnik svojih kolega studenata.